fbpx

"2.500 fudbalera godišnje zarađuje sumu koja je kao budžet Srbije"

Fudbalsko tržište je poludelo. Klubovi sve više zarađuje i istovremeno sve više duguju...

Jedan od motiva zašto engleski klubovi ove godine troše manje novca na pojačanja nego prošlih godina, sa par izuzetaka koji potvrđuju pravilo, leži u činjenici da su shvatili da je vreme “debelih krava” na izmaku, piše dopisnik Nedeljnika iz Rima Željko Pantelić

On u detaljnoj analizi objašnjava šta se tokom leta dogodilo na fudbalskom tržištu.

Plate fudbalera u pet najprestižnijih fudbalskih liga (Premijer, La Liga, Serija A, Bundesliga, Liga 1) probile su granicu od devet milijardi evra. Drugim rečima, malo manje od dve i po hiljade fudbalera zarađuje godišnje sumu koja je približno velika koliko i godišnji budžet Republike Srbije (deset i po milijardi). Imajući u vidu trend, nastavljen ovog leta, vrlo brzo bi mogla da bude prebačena i psihološka barijera od 10 milijardi evra. Do pre par godina samo su u Italiji plate fudbalera odnosile više od polovine zarađenog novca klubova. U poslednjih par sezona i “virtuozni” šampionati su poklekli pred istim grehom. Tri petine fakturisanog novca timova iz pet top evropskih liga odlazi na godišnja primanja igrača: najlošiji je odnos u Seriji A – 67 odsto, a najbolji, uslovno rečeno, u Bundesligi – 53 odsto.

Eksplozija prihoda fudbalskih klubova i lančani vrtoglavi rast primanja fudbalera posledica je ogromnih suma novca od televizijskih prava koje su preplavile u prethodne dve decenije najjače fudbalske lige. S druge strane, pet top liga na Starom kontinentu je imalo velike benefite od talasa investicija koje su stizale, jedna za drugom, sa svih meridijana. Prvo su evropski fudbal “otkrili” američki biznismeni, iza njih su stigli Rusi, zatim su došli Arapi i petrodolari, da bi na kraju prispeli i Kinezi i tajkuni iz jugoistočne Azije.

Foto: Printskrin YouTube

Štampa