fbpx

Forlanov trik je uspeo - sakrio je fudbalskog dželata u telo finog plavušana: Danas je dželat penzionisan

Forlana je odavala samo strast sa kojom je proslavljao golove, cepajući dres sa sebe u ludačkom trku...

Brazilski narko bos, šef kartela Crvena komanda, Kaulvinjo da Silva, poznatiji kao Buksinjo - Šorti, po naški - pokušao je da pobegne iz zatvora prerušen u sopstvenu ćerku. Nije mu uspelo, ali je trik vredan pažnje.

Jedan od najvećih fudbalskih dželata u poslednjoj deceniji, taj je trik primenio još početkom veka. Obukao je kostim nežnog plavušana, kome frizura liči na onu princa Valijanta, ali je taman toliko divlja da ne bude dosadna. U tom je kostimu izdržao čitav svoj fudbalski vek. Trik vredan pažnje.

Kada god bi taj, večno mlad dečkić uradio nešto zbog čega zastaje dah, jedan broj ljudi bio bi šokiran. I tako je ostalo i kada je večno mlad uspeo da ostari.

Sve je počelo neobično. Fudbal je za Forlana bio "porodični biznis" koji ga nije privlačio. Njegov otac Pablo Forlan i njegov deda po majci, Huan Karlos Korazo, bili su fudbaleri i Dijego je želeo drugačiji put. A onda je njegova sestra Alehandra doživela tešku saobraćajnu nesreću. Bila je 1991. a Dijego je imao 12 godina. Bila je to prva prilika za dečaka da vidi kako izgleda moć novca i koliko je fudbal, s vremena na vreme, korisna stvar.

Dobar prijatelj njegovog oca i njegov imenjak, Dijego Armando Maradona, došao je u posetu Alehandri i pomogao finansijski njeno lečenje.

Tada joj je mlađi brat obećao da će postati fudbaler i da će joj platiti najbolje doktore.

Kad je već morao da potrči za loptom, učinio je to sa maskom. Bauksinja je na izlazu iz zatvora odao muški glas, a Forlana strast sa kojom je proslavljao golove, cepajući dres sa sebe u ludačkom trku, zbog čega je - priča se - UEFA zabranila skidanje dresova.

Oni koji su videli dublje, prepoznali su tada u finom dečku onu latino vatru, onaj žar koji vam se baci u lice u trenutku kada ga čačkate. Prepoznali su u njemu još jednog očevog prijatelja, čak i njegovo najfinije otelotvorenje u budućnosti - videli su u Forlanu genijalnog Kaniđu. Ubicu i ludaka.

I nisu pogrešili ni oni, kao ni oni drugi, koji su na njega gledali kao na finog momka iz kraja koji sve pare šalje sestri.

Jedino mesto na kom nije bio najblistaviji grumen zlata ili kakvog drugog latinskog dragog kamena, bio je "Old Traford". Blistao je i u Viljarealu i u Ateltiko Madridu, još kako, a najforlanskije - blistavo i strašno - igrao je u dresu reprezentacije.

Imao je 31 godinu kada je konačno krunisao fudbalskog dželata u sebi. Da je karma ikada na njihovoj strani, Urugvaj bi na Mundijalu u Južnoafričkoj republici osvojio titulu šampiona sveta. Kao malena uteha, njihov najbolji igrač, proglašen je i za najboljeg igrača turnira.

I posle toga, opet je sve bilo isto. Opet je Forlan bio onaj fini plavušan koji može da da gol kad god hoće i samo je mali broj ljudi u njemu video "urugvajskog đavla". 

Kaulvinjo da Silva nije uspeo da proda svoj trik i odlučio je da izvrši samoubistvo. Obesio se u svojoj ćeliji jer ne postoji ništa sem krajnosti tamo gde je Sunce najvrelije i najlepše. 

Forlanov trik je uspeo. Nevoljno je potrčao za loptom i lepo se skrivao u senkama, ostvarivši snove koje nije ni sanjao, iz drugog plana i bez pompe.

Danas je odlučio da fudbalskog dželata u sebi penzioniše.

Više nikada nećemo gledati dodir mekan poput njegove plave kose i katapult iz kopačke koji je u duši svih latinskih ratnika.

Sećaćemo se ludačkog trka i dresa koji sa sebe od sreće pocepao dečak koji je samo želeo najbolje doktore za svoju sestru.

Foto: Clive Rose/Getty Images

Sports magazin

Štampa