fbpx

Sve karte na sto - Maverick Viñales 2019 Personalni Blog, treći deo: Drugi motori

Treći u nizu ličnih i razotkrivajućih blogova o životu i postojanju Monster Energy Yamaha vozača Mavericka Vinalesa unutar i izvan MotoGP-a. Ovaj put 24-godišnji Španac govori o drugim dvotočkašima i ulozi motociklizma u svom životu...

“Kao dete nisam imao bicikl: otišao sam pravo na motocikl. Bio je to veoma mali “pocketbike” za put. Cela moja porodica se bavila motociklizmom i činilo se da ćemo se svakog vikenda voziti negde, a to je uglavnom bio moj život od 3. do 10. godine. Vozili smo se ili provodili vreme.

Kada smo postali malo stariji, bilo je više motokrosa i zbog toga smo išli na odgovarajuće staze. Uskoro sam prešao na mali motocross motocikl, koji sam imao mnogo godina posle. Bio je 65-ica. Kada smo počeli da se trkamo u drumskom i minibike-u, onda sam brzo promenio motor. Svake godine je to bila druga kategorija, od 50 do 70, 75, 80 i do 125 kubika.

Sada je veoma teško voziti motocikl na taj način i teže je pronaći te terene. Tamo gde ja sada živim, u Andori, nije loše i možemo koristiti Trial motore bilo gde. Kao klinac, moj rodni grad, Roses na Costa Bravi, bi zapravo vikendom zatvorio ulice da bi se napravile trke. Bilo je puno toga i mnogo motocross staza. Imao sam sreće. Bilo je i dosta karting staza, tako da smo uvek išli tamo da se vozimo.

Voleo sam da vozim motocikle, ali ne mogu da kažem da sam bio opsednut. Mogao bih srećan da odem I da igram fudbal. Kako sam odrastao i shvatio šta je moja prava strast, tada sam počeo da se fokusiram više, a opet sam imao sreću zato što mi je porodica pripremala motocikle i pomagala mi.

Imao sam osam godina kada sam potpisao ugovor sa Metrakitom i od tog trenutka nisam morao kupiti motocikl ili platiti vožnju: bio sam jako srećan. Moja porodica su bili ribari i bili smo prilično skromni. Nikada nismo bili gladni, ali nismo bili bogati. Bili smo jednostavni i napravili najbolje od onoga što smo imali. Da smo morali da platimo za trku, siguran sam da ne bih sada sedeo ovde u MotoGP-u.

Moj motor „igračka“ bio je dvotaktni motokros 125cc. Mislim da je jedan od najgorih ikada bio prvi Moto3 motor koji sam probao; bilo je strašno! Bio sam na 125-icama i na finalnim trkama sam imao punu fabričku specifikaciju Aprilije, a onda sam se prebacio u Moto3 i to je, pffff, potpuno druga stvar...

Imam puno motocikala! Imam tri mala cilindarska drumska motocikla, četiri triala, tri motocross motora od 450cc, tri 250-ice, dva za ravne staze, dva R6, dva R1: ali oni su samo pozajmljeni od Iona iz Yamahe i naredne godine će se vratiti i onda će mi dati nove. Imam dvotaktne Yamahe sa 85 i 125 kubika, imam dvotaktni Suzuki od 250 kubika... a imam i nekoliko bicikala koji dolaze preko sponzora. Bicikli su važan deo treninga jer se borite sa svojom telesnom težinom. Zato je od vitalnog značaja da ih držimo u dobrom stanju, ali ja ne brinem previše o tome kakva je to boja ili da bude najnovija oprema.

Imam program. Obično su sreda i petak za motocross, a onda sledi teretana, trčanje i bicikl drugim danima, ali ja sam fleksibilan u vezi sa tim. U teretani je možda jedino vreme kada se program prati veoma pažljivo i to je veoma važno. Rad na “kardiju” zavisi od toga kako se osećam i ako želim da trčim do planine onda ću otići, ili ako želim da vozim trial umesto motokrosa onda ću uzeti taj motocikl umesto drugog.

Pokušavam da budem brz u motocrossu. Najbrži sam sa R6 i R1 sportskim motociklima - i jasno je da je ovo moj sport - ali inače je motokros sledeći najbolji. Trial je stvarno težak! Najviše! Mogu se popeti na stene i kamenje, ali to je izazov.

 FER6258

Kad biste mogli u MotoGP-u samo da se pojavite, sednete na motocikl i vozite, onda bi to bilo zabavnije od bilo čega drugog! Na neki način dobijam slično od motokrosa; uzmeš sendvič, uzmeš motocikl, odvrneš pun gas, voziš nekih 30-40 minuta i potpuno uživaš. Možda, ako bih morao da se trkam sa MX-om ili postanem ozbiljan, onda bih rekao da mi vrate drumski motocikl nazad. Dvotaktni su nešto posebno. Radi se o moći. Moraš da voziš drugačije. Ono što je lepo je pritisak koji imate od trka.

Obično kad dođem do leta, umorim se od dvotočkaša. Srećom, uvek imamo malu pauzu u kalendaru i možete se ponovo napuniti i spremiti se za ponovni početak. Zavisi i od rezultata. Ako uživate u svojim trkama, onda može ići jako brzo, ali ako se borite sa motociklom onda je teško završiti godinu sa viškom energije.

Za drumsku vožnju dosta koristim Yamahu MT-07 u Andori. Sve je udaljeno pet minuta! U Rosesu ima previše automobila, tako da postaje prilično opasno, sa biciklom takođe, tako da ne uzimam motocikl previše. Za duga putovanja koristim automobile.

Naravno, u Španiji postoji velika moto kultura, a kao deca bi se kretali po skuterima. Trebalo je da bude 49 kubika ​​ali moj nije! Bio je 80-ica i veoma brz. Uvek sam bio zauzet posle škole - nije se desilo da sam posle škole otišao kući I da nisam izašao. Dobro sam učio, ali sam stalno bio zauzet. Opet, imao sam sreće jer mi je porodica verovala. Bio sam dosta napolju, ali nikad nisam bio u nevolji. Bili su strogi, a ja sam imao i samodisciplinu. Mislim da nisam imao telefon dok nisam napunio 16-17 godina. Sad ponekad osećam da deca više vole Instagram, nego da odvrću gas na motociklu! Kad sam bio mlađi, moralo je da se zasluži da te pod svoje uzme Alpinestars, ili da imam besplatne naočare ili da nosim Monster kapu. Morali ste da gurate. Sve ove stvari su bile kao mali ciljevi. Možda sam te stvari uzeo na drugačiji način u odnosu na drugu decu: želeo sam najbolje, pa sam stvarno išao na to. Nisam bio zabrinut za telefon ili poruke ili fotografije. Kada sam imao motocikl, nastavljao sam da vozim i vozim sve dok gorivo ne nestane. To je nešto čemu se danas moramo prilagoditi, jer volim i novu tehnologiju! Volim da imam sledbenike i da pravim cool fotografije, ali ponekad morate da ih stavite na jednu stranu i da se usredsredite na svoj put...

Ako se ne trkam, mislim da ne vidim sebe kako sedim na tribinama. Kad god vidim trku tada samo želim da budem u njoj: nije bitna kategorija ili motocikl. Sećam se da sam pre nekoliko godina otišao na motocross u blizini kuće. Stigao sam tamo u 9 ujutro i taj osećaj da želim biti na stazi postao je veći i veći. Otišao sam pravo kući, uzeo motocikl i otišao tamo! Stvarno mi je teško da samo gledam. Mislim da ako ne bih bio drumski trkač, onda bih probao fudbal ili motocross.”

Štampa