fbpx

ROAD TO TOKYO (-351): Sve naše medalje na letnjim Olimpijskim igrama

Naša zemlja je na letnjim Olimpijskim igrama učestvovala pod 7 različitih imena. Prva medalja je osvojena 1924. godine. Prvih osam odličja su došla iz gimnastike. Najtrofejniji sport je rvanje sa 17 medalja. Fudbal je, verovali ili ne, "podario" čak 5 medalja na Olimpijskim igrama, od toga dve zlatne.  Na poslednjim igrama, Srbija je osvojila 8 medalja.

Piše: Uroš Jovičić

Nastavljamo sa olimpijskim blogom, a nakon uvodnog kojim smo predstavili svoju ideju o tome kako želimo da pređemo put do Tokija, red je da prva tema bude posvećena onome što je, koliko god Pjer Kuberten bio u pravu, na prvom mestu svih koji gledaju najveće planetarno nadmetanje.

Moderne Olimpijske igre održavaju se od 1896. godine. Ipak, Srbija - u tom trenutku - kraljevina, nije učestvovala na prva tri izdanja Olimpijskih igara, a svoj debi, srpski sportisti imali su 1912. godine - 2 predstavnika, bez odličja. Ni na narednim Igrama nije bilo medalja, iako je broj srpskih predstavnika ušestostručen, mada, tada već u pitanju nisu bili samo Srbi.

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca: prvih sedam medalja

Olimpijske igre 1916. godine, razume se, niso održane zbog ratnog vihora, a na prvim posleratnim Igrama 1920. godine, kako je već rečeno, nije bilo odličja.
Prvo takmičenje na kojem su predstavnici naše zemlje došli do medalje bilo je 1924. godine u Parizu. Dve zlatne medalje osvojio je Leon Štukelj, u gimnastici - greda i višeboj.

Već na narednom takmičenju, Kraljevina SHS imala je 34 predstavnika i pet medalja. Zlato je osvojio Štukelj na prstenovima, srebro je otišlo u ruke Josipa Primožiča na razboju, osvojene su i 3 bronze - Štukelj, Stane Derganc, i gimnastički tim.

Kraljevina Jugoslavija: 1 medalja

Nakon što je kralje Aleksandar I Karađorđević promenio ime iz Kraljevina SHS u Kraljevina Jugoslavija, predstavnici te zemlje imali su priliku da učestvuju dva puta na Olimpijskim igrama. Zbog udaljenosti, 1932. godine imali smo samo jednog predstavnika, Veljka Narančića u bacanju diska, dok je 1936. u Berlinu bilo 90 predstavnika i jedna medalja. Ponovo Leon Štukelj u gimnastici. Ovoga puta srebro.

Prvih osam medalja za gimnastiku, a do danas, još samo 3.

SFRJ: 75 medalja

Od kraja Drugog svetskog rata, pod imenom Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija učestvovala je 11 puta i osvojeno je 75 medalja.
Najuspešnije Igre u tom periodu, ali i do danas su one iz 1984. godine u Los Anđelesu.

Evo pregleda osvojenih medalja iz tog perioda - zanimljivo je da su ekipni sportovi konačno odneli prevagu, a prvi sport u kojem su se predstavnici naše zemlje okitili medaljom, a da nije gimnastika, bio je atletika. 

1948: 90 predstavnika, 2 srebra - Ivan Gubijan bacanje koplja, muški fudbal

1952: 96 predstavnika, zlato u veslanju - četverac; 2 srebra - muški fudbal i muški u vaterpolo

1956: 35 predstavnika, 3 srebra - Franjo Mihalić atletika, muški fudbal, muški vaterpolo

1960: 116 predstavnika, zlato fudbal, srebro Branislav Martinović rvanje grčko-rimskim stilom

1964: 75 predstavnika; 2 zlata - Miroslav Cerar gimnastika i Branislav Simić rvanje, srebro u muškom vaterpolu; 2 bronze - Miroslav Cerar gimnastika i Branislav Martinović rvanje

1968: 69 predstavnika, 3 zlata - Miroslav Cerar gimnastika, Đurđica Bjedov plivanje (100 prsno), muški vaterpolo; 3 srebra - isto Bjedov (200p), Stevan Horvat rvanje, košarka, 2 bronze - Zvonimir Vujin boks, Branislav Simić rvanje 

1972: 126 predstavnika, 2 zlata - Mate Parlov boks, muški rukomet; srebro Josip Čorak rvanje; 2 bronze - Zvonimir Vujin boks, Milovan Nenadić rvanje

1976: SFRJ 88 predstavnika, 2 zlata - Matija Ljubek kanu, Momir Petković rvanje; 3 srebra - Tadija Kačar boks, Ivan Frgić rvanje, muška košarka; 3 bronze - Matija Ljubek kanu, Ace Rusevski boks, Slavko Obadov džudo

1980: SFRJ 164 predstavnika, 2 zlata- Slobodan Kačar boks, košarka; 3 srebra- Pančić i Stanulov dvosed veslanje, ženski rukomet, muški vaterpolo; 4 bronze - Radomir Kovačević džudo, Šaban Sejdi rvanje, veslanje "trosed", ženska košarka

1984: SFRJ 139 predstsavnika, 7 zlata - Vlado Lisjak rvanje, ženski rukomet, Ljubek i Nišović (C2 500m), Šaban Trstena rvanje, muški vaterpolo, Anton Josipović boks, muški rukomet; 4 srebra - Refik Memišević rvanje, Milan Janić kanu, Ljubek i Nišović (C2 1000m), Redžep Redžepovski boks , 7 bronzi - Jožef Tertei rvanje, Pančić i Stanulov veslanje, Mirko Puzović boks, Aziz Salihu boks, Šaban Sejdi rvanje, muška košarka, muški fudbal...

1988: SFRJ 155 predstavnika, 3 zlata - Goran Maksimović streljaštvo, Jasna Šekarić streljaštvo, muški vaterpolo, 4 srebra - Šaban Trstena rvanje, Lupulesku i Primorac stoni tenis, ženska košarka, muška košarka, 5 bronzi - Damir Škaro boks, Mujkić i Prešem veslanje, isto Šekarić, Perkučin i Fazlić stoni tenis, muški rukomet...

1992. godine, kada je već u SFRJ besneo rat, predstavnici "krnje Jugoslavije" nisu učestvovali na Olimpijskim igrama zbog sankcija...

SRJ: 7 medalja

Nakon sankcija, na narednih šest Igara, predstavnici naše zemlje nosili su zastavu države sa tri različita imena.

Kao predstavnici Savezne Republike Jugoslavije, naši sportisti su učestvovali u Atlanti i u Sidneju.

U Atlanti je jedino zlato donela Aleksandra Ivošev u streljaštvu, a ona je osvojila i bronzanu medalju na tom takmičenju. Srebro je osvojila muška košarkaška reprezentacija, a druga bronza je otišla u ruke muške odbojkaške reprezentacije. Popularni "Plavi" su četiri godine kasnije došli do jedinog zlata. Srebrom se okitila Jasna Šekarić, a bronzani su bili vaterpolisti.

SCG: 2 medalje

Jedne jedine Olimpijske igre, zabeležile su kao učesnicu Srbiju i Crnu Goru. Bilo je kratko i ne preterano uspešno - 2 srebra. Jedno za Jasnu Šekarić, a drugo za vaterpoliste.

SRBIJA: 15 medalja

Nakon referenduma i razilaženja sa Crnom Gorom, vratili smo se na početak. Srbija, do duše, više nije kraljevina, ali pod istim imenom i veoma sličnom zastavom, njeni sportisti su učestvovali u Pekingu, Londonu i Rio de Žaneiru.

Kao i svaki put posle lingvističke tranzicije, prve naredne igre nisu "ispunile očekivanja", mada su i očekivanja uvek ogromna.

U Pekingu nije bilo zlata, mada mnogi i dalje misle da je Čavić u trci sa Felpsom trebalo da se okiti najsjajnijim odličjem. Bronze su osvojili Novak Đoković i vaterpolisti. 

Bronzu su osvojili i u Londonu, četiri godine kasnije i počele su priče o "olimpijskom proklektstvu" za "Delfine". Osim njih, u glavnom gradu Velike Britanije medaljama su se okitili Milica Mandić u tekvondou (zlato), Ivana Maksimović i Andrija Zlatić u streljaštvu (srebro i bronza).

Za kraj, ili novi početak "velikih žetvi", došle su igre u Rio de Žaneiru. 103 predstavnika i osam medalja. Osvojena su 2 zlata - Davor Štefanek rvanje i muški vaterpolo; 4 srebra - Tijana Bogdanović tekvondo, Tomićević i Zorić kanu, ženska odbojka, muška košarka; 2 bronze - Ivana Španović atletika, ženska košarka.

Foto: Printskrin YouTube

Sports magazin

Štampa