fbpx

Pre tačno 27 godina odigrano je antologijsko finale, dvojice tenisera koji su u određenim periodima bili i bliski saradnici Novaka Đokovića

Čitava pompa digla se oko toga što je Goran Ivanišević priključen timu Novaka Đokovića.

To zapravo uopšte nije čudna odluka jer je Zec heroj Londona, Vimbldona, tenisa, a i šire. On je otpisani šampion i čovek koji je proživeo teniski život zanimljiviji od scenarija za zanimljiv Holivudski film. Sa hepi endom.

Ipak, ne bi bilo takve simbolike i tolike sreće da je u svom prvom pokušaju Ivanišević osvojio Vimbldon.

Bilo je to 5. jula 1992. godine, a prekoputa njega stajao je Andrea Agasi, "ispao" iz MTV spota.

"Prvi set dobio je nakon drame u tie-breaku, sljedeća dva izgubio po 4:6, a onda je ubio Agassija u četvrtom 6:1. Užgao mu se palac, rekli bi u Splitu, sve je ulazilo, bio mu je teren velik kao Hajdukovo igralište. I odmah na početku petog, brejk-lopta za Gorana.

Danas zna, to je bio taj trenutak. Nedjelja je, pet popodne, dvadeset ti je godina i u finalu si Wimbledona, imaš 2:2 u setovima i brejk-loptu na početku petog, protivnik je u knock-downu, a tebi od samopouzdanja jaja natečena kao balote. Direktor si turnira, kontroliraš i gem i meč i cijeli Wimbledon i englesku klimu i tečaj funte, zajebavaš se, vraćaš servis lijevom rukom – dobro, pomaže ako si lijevak – i ulazi ti dobar bekend-retern", napisao je kasnije Boris Dežulović.

I bio je u pravu, sve je išlo na ruku Ivaniševiću, osim sreće koja se nastanila u rukama Agasija. 

Amerikanac je pogodio neverovatne lobove i rešio meč u svoju korist. I to ramom reketa. 

Godinama kasnije Ivanišević se prisećao tog finala kada je bio najbliži, iako su mu se ukazivale i druge šanse.

Devet godina kasnije, naplatio je sudbini sve, ali to je neka druga priča...

 

Štampa