fbpx

Bilo je to pomračenje uma od nekoliko trenutaka koje nikada ne može baciti mrlju na karijeru jednog od najvećih fudbalera svih vremena, ali je svakako taj nemio događaj uspeo da ubrza završetak te karijere.

Bio je baš 9. jul, a na Olimpijskom stadionu u Berlinu, igralo se finale Mundijala. Italija protiv Francuske.

Prvo je Materaci srušio Maludu, pa je Zidan šmekerski postigao pogodak sa bele tačke, od prečku.

A onda su Italijani napadali, a Materaci posle kornera ispravio svoju grešku i izjednačio.

I tek se tada rasplamsalo. Bilo je malo 90 minuta da u njih stanu sve šanse, svi šutevi, uklizavanja i dueli. 

Igrali su se i produžeci, Francuzi su se u produžecima igrali sa odbranom Azura, a Bufon sa živcima Trikolora - sve im je odbranio.

A onda su strelci pogodaka ponovo izašli na najveću scenu. Materaci je isprovocirao Zidana i ovaj ga je udario glavom u grudu. U tom je udarcu sadržana čitava jedna fudbalska tragedija, ali i ostvarenje jednog sna. Jer šta god da se desilo posle tog crvenog kartona Zidanu, Italija bi pobedila. Već je pobedila kada je kapiten Francuske krenuo da izlazi sa terena.

Sudbina je odlučila da Italijani do te pobede dođu posle penala. Odlučila je da se po drugi put u istom meču lopta od prečke ne odbije iza, nego ispred linije. Odlučila je da se te večeri sreća kaže "fortuna", a da francuska talija sedi u svlačionici.

Tako je jedno finale Mundijala, ostalo zapamćeno ne po golovima, penal seriji, odbranama Bufona ili taktici trenera, već po jednom udarcu glavom.

Ne u gol, već u grudi Marka Materacija i navijača Francuske.

Piše: Sports magazin

Foto: Getty Images

Štampa