fbpx

Orijentiring je sport kojim mogu da se bave svi – od 7 do 107 godina. U zavisnosti od ambicija, može da bude izuzetno lak, ali i naporan, a za one koji vole prave izazove čak i ekstreman

Moderan način života i ubrzan razvoj tehnologije doprineli su da se današnja deca i omladina nalaze u začaranoj mreži mobilnih telefona, „miševa“ i daljinski upravljača. Umesto na sportskim terenima i parkovima, najčešće su zajedno „online“, virtuelno, pa su tako uskraćeni za onaj pravi doživljaj druženja, ali i zdrav način života. Uvidevši ovakvo stanje u našem društvu, Orijentiring savez Srbije se poslednjih godina posebno trudi da animira mlade, kao i one starije i dočara im lepotu ovog sporta. Pre svega jer se takmičari nadmeću na otvorenim terenima u prirodi.
 
„Učesnik na startu dobija kompas i mapu terena na kojoj trougao označava start“, objašnjava Stevan Roksandić, generalni sekretar Orijentiring saveza Srbije
 
„Ucrtane su kontrolne tačke i poenta je da se one prođu za što kraći vremenski period. Na tim prolaznim mestima stoji narandžasto-bela zastavica i na njoj mali aparat-stanica. Kada takmičar stigne, overava prolazak čip-prstenom, što se automatski evidentira u centralnom kompjuteru. Svaka karta je urađena prema međunarodnom standardu. To je značajno zato što svi mogu da je očitaju, i domaći i strani sportisti. Na primer, žutom bojom su označene otvorene površine, zelenom i belom šume, braon linije su izohipse i što je njihova mreža gušća, znači da je reč o strmijem području. Isprekidane crne linije su putevi, dok crne tačke obeležavaju objekte. Najbitnije je da svaki takmičar dobro odradi „oseveravanje“. To znači da linija označena slovom N (sever) na karti mora da se poklopi s magnetnom iglom na kompasu.“
 
Više o ovom ne toliko popularnom, ali vrlo zanimljivom sportu pročitajte u Sports magazinu koji je na kioscima od 1. marta.
 
Foto: Printskrin Youtube

Štampa