fbpx

Željko Obradović je 1991. godine direktno sa priprema reprezentacije Jugoslavije otišao na dogovor koji je značio prekid igračke i početak trenerske karijere čoveka koji je trebalo da bude kapiten tima i u Rimu podigne šampionski pehar namenjen prvaku Evrope, poslednji koji je osvojila Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

Najpre je supruzi, a zatim i selektoru Dušanu Ivkoviću saopštio da ne ide u Rim, a zatim počeo rad uz mentorstvo legendarnog profesora Aleksandra Nikolića. Najtrofejniji trener Evrolige u čudu je 1992. godine u Istanbulu posle trojke Aleksandra Đorđevića u finalu Kupa evropskih šampiona i trijumfa Partizana nad Huventudom (71:70) gledao u profesora Acu, koji mu je čestitajući rekao:

„Čestitam, sine, da osvojiš još koju!“

Danas, kada ih s Partizanom, Huventudom, Realom, Panatinaikosom i Fenerbahčeom ima devet, Željko Obradović istim žarom govori o košarci i razmišlja kako je unaprediti. Zato razgovor počinjemo temama vezanim za Uniju košarkaških trenera Evrope, čiji je prvi predsednik

"Košarkaši su ti koji treba da se dogovore i kažu kakav sistem žele. Da preseku taj Gordijev čvor. Nekoliko stvari je veoma važno. Igrač mora da ima vremena za odmor i regeneraciju, a istovremeno kada je klub za koji igra u takmičenju, nije realno očekivati da igra za reprezentaciju. Ja sam u Feneru letos do pet dana pred prvi zvanični meč na treningu imao mali broj igrača. To nije problem. Ali jeste kada se kaže da, recimo, Bogdanović iz Sakramenta neće igrati u novembru, a neki igrač iz Evrolige će se možda javiti selektoru?! Nema možda. Uslovi bi trebalo da budu isti za sve. I za igrače i za trenere. I da se poštuju", rekao je između ostalog Obradović.

Kompletan intervju sa jednim od najvećih košarkaških trenera Evrope možete pročitati u novom broju Sports magazina koji je na kioscima od 1. aprila.

Štampa