fbpx

Trkačko detinjstvo, jaslice, pubertet... Kako početi, šta je najveći izazov u treningu, sigurna zona, kako da se sačuvate, pobedite sebe, emotivna pražnjenja i kritične trenutke. Nema boljeg sagovornika za trkačke teme od Ivana Radenkovića, jednog od glavnih trenera Beogradskog trkačkog kluba i trenera škole trčanja

April u Beogradu. Smeši se umorno i kišno. I trči. Trči april, trči grad i trče ljudi koji u njemu žive. Trče jer vole, jer žele, jer se boje. Ne samo oni kojima je trčanje posao već i oni neiskusni, motivisani početnici i demotivisani rekonvalescenti. Ovo je priča o svima njima i zbog toga je idealan sagovornik onaj koji je kilometre pretrčao sa više od 2.500 rekreativaca.

Živimo u eri u kojoj trčanje dobija na popularnosti – od Foresta Gampa i Rokija na stepenicama do saveta lajfkouča – pa nije tako teško početi. Kako ostati kada jednom počnete?

Od prve ideje o trčanju do prvog treninga obično prođu dve godine, koliko ta misao sazreva. Od prvog treninga do prve trke opet je potrebno da prođe vreme. Upravo to vreme u čoveku izgradi želju da ostane. Prvih mesec dana radi se na stvaranju navike i to je prvo sito. Oni koji se ne osećaju prijatno i ne stvore tu naviku da rado trče, odlaze. Oni koji stvore naviku ostanu neko vreme. Da biste ostali duže i vodili trkački život, potrebno je da budu ispunjena tri faktora. Prvi je unutrašnja motivacija. Ako vas motivišu spoljni faktori, to nije pravi put. Drugi faktor jesu realni ciljevi, a treći kontinuitet u treningu. Upravo to je drugo sito. Prilikom prve duže pauze, volja je u padu i često se događaju prekidi. A najveći izazov događa se posle najvećeg pada – kada neko vreme uživate u trčanju, istrčite ono što ste zacrtali i onda se emotivno ispraznite. To su kritični trenuci i ulazak u trkački pubertet...

Kompletan intervju sa Ivanom Radenkovićem pročitajte u drugom broju Sports magazina koji je na kioscima od 1. aprila.

Štampa