fbpx

Za sagovornika imamo čoveka kome je Ajronmen trka samo lakša verzija nečega šta se zove Ultramen. Bojan Marić je pretrčao, preplivao i prepedalao na hiljade kilometara i naučio važne lekcije, koje želi da prenese što većem broju sportista

Čovek je živ dok se kreće. Kada se jednom zaustavi, zaustavlja se i staza kojom prolazi. Trči, tačnije. Neki tom stazom i plivaju, voze bicikl, pa tek onda trče. Jedan od onih koji je svoje znanje prikupljeno na životnoj stazi arhivirao, a zatim poželeo da ga pretoči u naučno tumačenje pređenog puta, jeste i Bojan Marić.

Kako izgleda prosečan dan – od buđenja do odlaska na počinak – čoveka koji se toliko kreće i trenira?

6.00 ustajanje – osim ako nemam neko takmičenje i neki specifični trening koji iziskuje ranije ustajanje. Kafa je obavezna, i to više zbog socijalne strane pošto tako započinjemo dan moja supruga Keli i ja.

7.45-9.45 trening plivanja – u zavisnosti od toga za koju trku se specifično spremam i u kojoj sam fazi priprema, obim treninga je od četiri do osam kilometara. Kada imam priliku, odradim nekoliko specifičnih stvari s nekim od lokalnih sportista na bazenu – uglavnom je to u vezi s kontrolom i korekcijom tehnike.

10.00-12.00 coaching.

12.15-14.15 drugi trening. U najvećem broju slučajeva to vreme je rezervisano za vožnju bicikla na trenažeru. Ovaj trening obično završavam kraćim trčanjem – od tri do pet kilometara na tridmilu.

14.30-18.00 coachning.

18.15-20.15 treći trening – trčanje.

20.30-22.30 (23.00) coaching.

Vikendi su malo različiti pošto je tada fokus na većem obimu – treninga i posla. Znači, 365, 24/7

Kompletan intervju sa Bojanom Marićem pročitajte u drugom broju Sports magazina koji je na kioscima od 1. aprila.

Štampa