Od "pretnje titulom", kada je debitovao u klasi Moto3 2015, do svetskog MotoGP prvaka u 2021. godini, u prvoj sezoni sa Monster Energy Yamaha MotoGP timom - Francuz Fabio Kvartararo je pokazao da je jedinstveni talenat sa inspirativnom pričom o uspehu.
U svojoj prvoj godini sa fabričkom ekipom Jamahe, 22-godišnji Fabio je pokazao neverovatnu brzinu, zrelost i herojsku upornost kako bi dve trke pre kraja šampionata obezbedio titulu. Ovako je izgledao put “El Diabla” do samog vrha...
Kvartararo je već bio popularno ime na početku svoje trkačke karijere u svetskom šampionatu. Ušao je u Moto3 klasu2015. godine sa samo 15 godina, pošto je prethodno pravilo protiv učešća na Moto3 svetskom prvenstvu do 16 godina bilo ukinuto te godine. Pošto je bio šampion FIM CEV Moto3 2013. i 2014, Francuz je od samog početka smatran konkurentom za titulu. Kao što su mnogi predviđali, impresionirao je od samog starta i već je stao na podijum u svojoj tek drugoj trci, na stazi “Amerika” u Teksasu. Ponovio je ovaj podvig u Asenu nakon što je osvojio pol-poziciju i u Herezu i u Le Manu. Nažalost, povreda skočnog zgloba u kasnoj sezoni zaustavila je njegov napredak, ali je ipak završio sezonu na desetom mestu u ukupnom plasmanu. To je bio prvi znak karijere u usponu, iako to nije uvek bila “laka vožnja”.
Zauzeo je 2016. godine 13. mesto sa timom Leopard Racing u klasi Moto3 i ponovio ovo rangiranje 2017. godine sa Paginasom Amarillasom HP40 u Moto2, opet bez podijuma. Međutim, njegov impresivan tempo tokom debija u srednjoj klasi omogućio mu je da se preseli u tim SpeedUp Racing za svoju drugu sezonu.
U 2018. godini napravio je veliki napredak u prvenstvu Moto2 i šire. Osvojio je svoj prvi “pol” srednje klase i pobedu na Velikoj nagradi Katalonije na stazi u Barseloni. Usledilo je drugo mesto u Asenu i na kraju je zauzeo mesto među prvih 10 u konačnom plasmanu. U avgustu 2018. najavljeno je i da će se Kvartararo pridružiti Franku Morbideliju u novoosnovanom Jamahinom satelitskom timu, Petronas Yamaha SRT. To je bio veliki izazov za 2019. godinu, ali je Francuz bio spreman za to.
Ono što je usledilo 2019. godine bilo je - izuzetno. “El Diablo” je želeo da pokaže onima koji sumnjaju u njega za šta je zaista sposoban. On je ućutkao skeptike tako što je zauzeo neverovatnih sedam podijuma i osvojio šest pol-pozicija. Takođe je završio sezonu kao novajlija godine, bio prvi u poretku vozača nezavisnih timova i peti u ukupnom Svetskom prvenstvu.
Nije uspeo da zabeleži debitantsku pobedu u najjačoj klasi, pa je to postalo njegov ključni cilj za 2020. godinu. Uprkos promenama kalendara zbog globalne pandemije, nije morao dugo da čeka. Kvartararo je dominirao u Herezu u julu, otvarajući svoju sezonu dvostrukom pobedom! U Kataloniji je stigao do svoje treće pobede, ali se mučio da održi isti učinak do kraja sezone. Međutim, tokom ukupno 14 Velikih nagrada, obezbedio je devet startova u prvom redu, od kojih su četiri bila pol-pozicije. Bilo je jasno da francuski “vunderkind” ima brzinu, pa će sada težiti doslednosti da obezbedi i osvajanje šampionata.
U ovoj godini, Fabio Kvartararo je ispunio dva svoja sna u jednoj sezoni: krenuo stopama svog idola Valentina Rosija pridruživši se Monster Energy Yamaha MotoGP timu i postao MotoGP svetski šampion – i učinio je da to izgleda gotovo lako!
Kvartararo se već etablirao kao neverovatan talenat, pa su prirodno očekivanja navijača i medija bila velika. Dok je tim pokušavao da izbegne bilo kakav pritisak na njega, mladi Francuz nije mogao a da se ne oseća malo nervozno u prvoj rundi u Kataru. Stigao je na cilj kao peti, što je bio veoma ugledan debitantski rezultat za fabrički tim. Tim je bio zadovoljan, ali Kvartararo nije. Znao je da može bolje, i bio je odlučan u nameri da to pokaže već sledeće nedelje na drugoj trci u Dohi. Iako je to bila jedna od samo dve trke ove godine na kojoj nije startovao iz prvog reda, on je obezbedio svoju prvu pobedu sa fabričkim timom.
Vozač sa brojem 20 pokazao je da njegov prvi vrhunski rezultat nije bio slučajan, pošto je pobedio i u sledećoj rundi u Portimau, a mogao je da dobije i sledeću trku u Herezu za het-trik, da nije bilo iznenadnog sindroma hroničnog napora (CECS ili “pumpa ruke”) problem usred trke dok ste u vođstvu. Međutim, pokazala se njegova upornost jer je trku ipak završio na 13. mestu (njegov najslabiji rezultat cele sezone). Srećom, ovaj problem je brzo rešen hirurškim zahvatom, a samo nedelju dana kasnije slavio je treću poziciju u Le Manu, boreći se na mokroj stazi.
Uz nedelju dana pauze između VN Francuske i Italije, Kvartararo je bio spreman da da sve od sebe u Muđelu. Imao je sjajan vikend i postigao briljantnu pobedu. Iako je praktično “trka kod kuće”, staza Muđelo obično nije poznata kao jedna od najboljih staza za fabrički tim, pa je to što je “El Diablo” uspeo da izvuče najbolje iz YZR-M1 čak i na ovoj ozloglašeno tehnički izazovnoj stazi, bilo je veoma obećavajuće za ostatak sezone.
Kvartararo je ponovo bio kandidat za podijum u pomalo haotičnom gran-priju u Barseloni (Gran Premi Monster Energy de Catalunya). Čvrsto se držao na trećem mestu, ali je na kraju završio kao šesti, pošto je dobio kaznu dodavanja šest sekundi na postignuto vreme (tri za prečicu nakon što je preticao široko i dodatne tri za otkopčavanje kombinezona usred trke). Ali, Francuz je to prevazišao i odvozao do trećeg mesta u Sahsenringu dve nedelje kasnije, čak i kada ponovo raspored ove staze nije najpogodniji za Jamahine glatke linije i veliku brzinu u krivinama. TT Circuit Assen u Holandiji sa druge strane jeste, i on je tu odneo pobedu nedelju dana kasnije da bi zatvorio prvu polovinu sezone na najbolji mogući način. Tada je timski kolega Maverik Vinjales učinio još nezaboravnijim danom za Monster Energy Yamaha MotoGP tim. Osvojio je drugo mesto, čime je postigao dvostruku pobedu za ekipu - prvu posle VN Argentine 2017. godine! Njihov učinak je, takođe, bilo i 750. i 751. postolje u “kraljevskoj” klasi za Jamahu.
Posle četvoronedeljne letnje pauze, Francuz je osvežen krenuo u drugu polovinu sezone, što je bilo preko potrebno za interesantnu Veliku nagradu Štajerske. Prva trka je dobila crvenu zastavu u 3. krugu, ali Fabio je zadržao hladnu glavu i odvezao svoj M1 do podijuma. Ovo sjajno treće mesto bilo je još slađe jer je povećao vođstvo u šampionatu na 40 bodova – na još jednoj zahtevnoj stazi za Jamahu – i postao favorit za osvajanje šampionata. Želeo je da ponovi nastup nedelju dana kasnije na trci na istoj stazi, bio je na putu za podijum, ali kiša u poslednja tri kruga mu je pokvarila planove. Pošto je kasno prešao na motocikl pripremljen za kišne uslove, vratio se na 14. mesto i morao je da balansira želeći da postigne što više poena bez previše rizika i smanjenjem šansi za šampionat. Na kraju je uspeo da spase hrabro 7. mesto kojim je povećao prednost u prvenstvu za sedam bodova.
Dve nedelje kasnije, Kvartararova zvezda je ponovo zablistala. Monster Energy Yamaha MotoGP tim mogao je da proslavi značajnu pobedu na Velikoj nagradi Velike Britanije Monster Energy. Imajući potpunu kontrolu, niko se nije mogao meriti sa nastupom Francuza na raketi zvanoj YZR-M1. Prešao je cilj sa ubedljivom razlikom od 2,663 sekunde od drugog i napustio Silverston sa 65 poena prednosti u šampionatu.
Fabrički tim je krenuo u sledeću rundu, VN Aragona, na visokom nivou, ali se 13. runda pokazala ponovo “nesrećnom” za Francuza. Imao je težak nastup i morao je da se snažno bori. Zahvaljujući defanzivnoj i hrabroj vožnji, obezbedio je osmo mesto i sakupio osam ključnih šampionskih bodova, u velikoj borbi sa Frančeskom Banjajom iz Dukatija, koji je u drugom delu sezone bio sjajan i praktično postao jedini pravi rival za titulu. Želeći da se snažno vrati na “Gran Premio di San Marino e della Riviera di Rimini” u Mizanu, Kvartararo je bio na misiji – i ispunio je zadatak. Prva zvezda Jamahe se do samog kraja trke od 27 krugova trudio da na kraju zauzme drugo mesto i osvoji 20 ključnih bodova šampionata.
Podijum u Mizanu je bio podsticaj za lidera šampionata koji je krenuo na Veliku nagradu Amerike, ali je to bio i početak promene u načinu razmišljanja. Dok je pre Fabio Kvartararo uvek “živeo u trenutku” i jurio za pobede i podijume u svakoj trci, sada se odlučio za strategiju koja je više orijentisana na plasman u šampionatu. Vozio je zrelo, balansirajući na tankoj liniji između odbrane drugog mesta i jurnjave lidera trke. Povećao je svoju prednost na tabeli na 52 boda, obezbeđujući sebi prvi meč poen za drugu trku u Mizanu, u meču protiv Banjaje.
Pritisak je bio ogroman na VN Emilia-Romagna. Morao je da počne trku sa 15. mesta, ne uspevši da se kvalifikuje za Q2 prvi put u karijeri, a njegov rival za titulu je krenuo sa pol-pozicije! Ali, Kvartararo je tip vozača koji nikada ne odustaje. Vozio je vrhunsku trku, probijajući se kroz grupe vozača, a pošto je Banjaja u finišu trke pao, Kvartararo je matematički obezedio titulu šampiona. Ipak, on ne bi bio “El Diablo” da nije ušao u duel sa Eneom Bastijaninijem, a na kraju je trku ipak završio na četvrtom mestu. Sve je bilo spremno za slavlje!
Osvajanje MotoGP svetskog šampionata 2021. godine u svojoj debitantskoj godini sa fabričkim Monster Energy Yamaha MotoGP timom je ostvarenje sna za Fabija Kvartarara. Postigao je svoj životni cilj, ali to je očigledno tek početak njegovog već neverovatno uspešnog partnerstva sa Jamahom kojoj je već doneo pet pobeda na GP, 10 podijuma, 14 startova u prvom redu, po pet pol-pozicija i najbržih krugova – i, za sad, jednu titulu svetskog šampiona!
Sve u svemu, stara strategija „brzine i doslednosti“ bila je ključ uspeha. Međutim, ono što je omogućilo Kvartararu da zaista kroči stopama svog idola Rosija bio je „tajni sastojak“. Ove sezone bio je u stanju da zadrži izuzetnu koncentraciju, pokaže smirenost i odlučnost i dosledno osvaja poene čak i u svojim „lošim danima“ tako što se iskreno zabavljao na motociklu. Radost koju oseća u žaru kvalifikacionih i trkačkih borbi je zarazna i zaradila mu je veliku i brzo rastuću bazu obožavalaca, koji su sigurno presrećni Kvartararovom titulom.
„Još uvek ne mogu da verujem! Ne mogu čak ni da pričam... Neverovatan je osećaj. Možda ću kasnije moći još malo da pričam. Upravo sada, živim san! Dobar je osećaj što je pored mene i moja porodica, i što ćemo večeras i do kraja sezone još mnogo uživati”, bile su prve reči novog svetskog šampiona koje je izgovorio u suzama po dolasku u “park-ferme” u Mizanu.
„Naravno da ovo nije bio način na koji sam želeo da se Pekov vikend završi, ali sam srećan što je dobro. Sada sam svetski šampion. Nemam reči. Ne mogu čak ni da opišem ono što trenutno osećam. Biti na podijumu sa velikim delom svoje porodice i svoje porodice sa staze - nemam reči… MotoGP traje dosta dugo. Biti prvi Francuz koji je osvojio prvenstvo je neverovatno. Takođe sam srećan zbog Jamahe. Od 2015. nisu osvojili titulu, a danas smo je ponovo osvojili. Neverovatan osećaj!”
