Luka Jović je i zvanično predstavljen kao pojačanje Real Madrida za predstojeću sezonu. Jedan od najboljih igrača Bundeslige i Lige Evrope u sezoni za nama nastaviće karijeru u “kraljevskom klubu”, sa kojim je potpisao 6-godišnji ugovor vredan 65 miliona evra. Tako je stavljena tačka na gotovo tri meseca dugu priču oko toga koji fudbalski velikan će da ugrabi 21-godišnjaka i reši probleme sa napadom. Deluje da po Luku nije moglo bolje, ali on je već pokazao da čvrsto stoji na zemlji i da veruje samo u sebe isvoj rad, a to je potvrdio i u nedavnom intervjuu za naš magazin čije delove prenosimo…
„Moji snovi su bili veliki i polako idem ka njima. Ja sam već toliko dugo u fudbalu, iako sam mlad,i prošao sam toliko toga da imam osećaj da se sve sporo odvija”…
Jeste li svesni kako samouvereno izgledate na terenu? Kako se dođe do tog gotovo opipljivog stava „ja mogu sve i nikoga se ne plašim“? „Hranite“ li svoje samopouzdanje samo golovima ili još nečim?
„Kad sam na terenu skoncentrisan sam na loptu i na igru, a kakav stav odajem to već zavisi od oka posmatrača. Samopouzdanje gradim i golovima i dobrim partijama. Prosto je nemoguće da na svakoj utakmici postignem gol i to ne znači da sam nezadovoljan takvim utakmicama. Treba biti dobar u svim segmentima”…
Šta više vredi u centarforskoj računici - dat ili namešten pogodak? Može li se biti golgeter top klase ako se ne zna i ne želi asistirati saigračima?
“Znači i jedno i drugo, ali svakako da je značajnije dati gol. Opet, ne treba biti sebičan i treba asistirati ukoliko je saigrač u boljoj poziciji. Mislim da je to odlika velikih igrača. Ovo je timski sport i treba biti timski igrač”…
Šta vam je bilo teže - „namestiti“ svoju glavu i preležati dečije fudbalske bolesti ili uveritidruge da niste samo jedan više izvikani i neiskorišćeni talenat? Otkuda to da otvoreno govorite o ličnim „greškama u koracima“ kada je opšti manir kriti se iza krivice drugih?
“Svakako je bilo teško i jedno i drugo. Ja sam bio jako mlad i neiskusan kada sam upao u celu tu priču i svi su od mene očekivali nešto, da potonem ili da uspem. I to je bio jako veliki pritisak sa kojim nisam uspeo da se nosim, bilo je nešto novo za mene, ali smatram da me to ojačalo i naučilo kako da se nosim sa takvim stvarima. Vremenom sam naučio da se ne skrivam iza drugih i da odgovaram sam za sebe i ono što radim, jer tek tada možete napredovati u bilo kojoj životnoj sferi.”
Ko uvek može da vam kaže - bio si odličan, osrednji ili loš i da to bespogovorno prihvatite?
“To mi najčešće govori otac i ja ga uvek saslušam zato što znam da su njegove reči iskrene i sa dobrom namerom. Takođe, trener uvek može da mi kaže kakav sam bio i šta je bilo dobro ili loše, zapravo svi oni koji su mi bliski i koji žele da ja napredujem mogu da mi daju neku sugestiju ili savet koji ću ja da uvažim ili ne, zavisno od situacije”…
Za koliko godina vidite sebe s peharom Lige šampiona u rukama?
“Ne znam stvarno, voleo bih da se to desi, ali kada i sa kojim klubom to je već manje bitno.”
Koliko vam još vremena treba da stignete na nivo vašeg idola Falkaa? Iskreno.
“Ne volim da se upoređujem sa drugim igračima, jer je svako poseban na svoj način i ima ono nešto. Učim od drugih i to ću uvek raditi, ali dostižem samo svoj nivo i maksimum”…
Neki bi na vašem mestu smatrali da ste prerasli mladu reprezentaciju, a vama je vrlo stalo da idete sa mladom selekcijom na prvenstvo Evrope. Baš ste ubeđeni da možete s vršnjacima do titule?
“Volim da igram za srpske boje i da dam svoj doprinos, kako mladoj reprezentaciji, tako i A selekciji. Verujem u naš mladi tim i da možemo mnogo da postignemo na Evropskom prvenstvu. Želim da budem deo toga.”
