Listajući video snimke na društvenim mrežama, sve češće može da se primeti kako se širom sveta igraju razne varijante tenisa. Najpopularnija od njih se zove padel i to je sport koji ima najbrži rast na planeti.
Padel je osmišljen krajem 60-ih godina prošlog veka. Kreator igre je Meksikanac Enrike Korkuera, koji je želeo da pravila tenisa prilagodi svom dvorištu. Tako je napravio sport koji se može da se igra u granicama ograđenog terena. Prvi padel teren izgrađen je 1974. godine u klubu Marbelja, u Španiji.
Sport je brzo stekao popularnost u Španiji, a kraljevska porodica je imala veliku ulogu u njegovoj popularizaciji. Tereni su ubrzo izgrađeni širom zemlje, i ona je tako postala globalni centar ove igre. Tokom godina, padel se proširio u skoro sve zemlje španskog govornog područja. Tako su države poput Argentine, Meksika i Čilea izuzetno doprinele njegovom rastu i globalizaciji.
Turniri su sve brojniji i uspešniji. Od lokalne igre u komšijskom dvorištu, sport je dosegao nacionalni i međunarodni nivo. Prvo Svetsko prvenstvo održano je 1992. godine (igra se na svake dve godine), a ubedljivo najviše zlatnih odličja do sada su osvojili Argentinci.
Naredni veliki iskorak za ovaj sport bi bio kada bi međunarodna padel federacija došla do 75 članova, odnosno nacionalnih federacija. Tako bi padel vrlo verovatno postao deo Letnjih olimpijskih igara 2032. u Brizbejnu.
Padel se obično igra u parovima na terenu dužine 20, a širine 10 metara. U „singl” kategoriji, širina terena se smanjuje na šest metara, dok dužina ostaje ista. Teren je sa svih strana ograđen zidovima koji su sastavni deo igre. Uglavnom su napravljeni od čvrstog stakla. Upotreba zidova je dodatni element strategije, jer igrači pomoću njih odbijaju loptu na različite načine i pod različitim uglovima.
Podloga za igru može biti betonska, plastična ili od veštačke trave. Mreža na sredini terena je slična teniskoj. Postavljena je na 88 centimetara u sredini, a 92 centimetra na stranama. Teren je označen linijama, uključujući servisne linije, polja za servis, i zone bez voleja. To je područje blizu mreže gde nije dozvoljeno udariti loptu, pre nego što ona padne na pod.
Igrači moraju servirati ispod ruke, a loptica nakon servisa mora pogoditi dijagonalno suprotno polje, slično kao u tenisu. Sistem bodovanja je takođe 15, 30, 40. Pri rezultatu 40:40 nema prednosti, već sledeći poen odmah odlučuje pobednika gema. Igra se na dva dobijena seta od 6 gemova.
Reketi za padel su specifični. Napravljeni su uglavnom od karbonskih vlakana i fiberglasa. Nemaju žice, već su ispunjeni penom. Zbog svog materijala, kao i kratke drške koja ima kaiš za pričvršćivanje za zglob, veoma lako su upravljivi. Loptice su malo manjih dimenzija i mase u odnosu na teniske. Takođe su ispunjene penom, kako bi manje odskakale. Ipak, u rekreativnoj igri se mnogo češće koriste obične loptice za tenis.
U Srbiji padel takođe postepeno stiče sve veću popularnost. U prethodnih par godina izgrađena je nekolicina novih terena, i osnovano par škola. Zbog uspešnosti i popularnosti tenisa u našoj zemlji, svakako postiji potencijal da se pridružimo Argentini i Španiji u samom vrhu ovog sporta.
