Andrija Prlainović, vaterpolista koji je u karijeri sa reprezentacijom osvojio 30 medalja na velikim evropskim i svetskim takmičenjima, danas slavi 33. rođendan. Uz najlepše želje vrhunskom sportisti, ali i sjajnoj osobi, poklanjamo vam deo intervjua objavljenog u Sports magazinu...
1 - Znate li tačan broj osvojenih medalja u seniorskoj karijeri? Onako na prvu, iz glave…
„Hm, nisam baš siguran...Recimo između 65 i 70, ako računamo i klupske. Nisam nikada vodio tu evidenciju, ali da mi date jedno sat vremena da se prisetim, papir i olovku, sigurno bih ih sve bez greške nabrojao. Odlično pamtim koju, gde, kada, kako i s kim sam osvojio.”
2 - Na skali od 1 do 10 sa koliko biste ocenili osećaj besa kada čujete „Lako je njima da budu prvaci, kada pravi vaterpolo igra samo pet, šest zemalja na svetu?”
„Svako od nas ima slobodu da se upusti u analizu stvari i dešavanja, čak i kada ih malo ili uopšte ne poznaje. Tako ne možemo uskratiti pravo nekim ljudima da misle ili tvrde da se „pravi” vaterpolo igra samo u tih pet, šest zemalja. Iako to nije istina, jer ga ima na svim kontinentima. I ja sam čak iznenađen gde sve praktikuju ovaj moj sport. Na primer, nisam mogao da pojmim koliko je ozbiljan vaterpolo u fudbalskoj zemlji kakva je Brazil dok nisam zaigrao u jednom tamošnjem klubu. I onda nas njihova reprezentacija pobedi u grupnoj fazi Olimpijskih igara 2016. i plasira se u nokaut rundu te godine. Nije uopšte jednostavno stalno osvajati medalje u toj i tolikoj konkurenciji, pogotovo one najsjajnije. Neke zemlje su veće od naše, imaju širu bazu igrača, jače lige od srpske, finansijski mnogo stabilnije klubove... Kad ovo kažem ne mislim samo na Italiju, Španiju, Mađarsku...Verovali ili ne, prvenstvo Francuske je u ovom trenutku ispred našeg. „Samo” nema našu dugu vaterpolo tradiciju…”
3 - S čijom reprezentacijom su vama lično najinspirativniji okršaji u bazenu?
„Za reprezentativne trofeje najčešće se borim sa timovima Hrvatske, Mađarske, Crne Gore, Italije i Španije. Tamošnji klubovi su mi redovna prepreka, takođe. I ne razvrstavam ih ni po jednom kriterijumu. Nikoga najviše ili najmanje volim, nema potrebe za takvom podelom. Rival je rival.”
4 - Mislite li da će ikada biti moguće da neki drugi kontinent preuzme primat od Evrope?
„Ne mogu da zamislim takvu preraspodelu kvaliteta. Nije moguća ni u većini drugih sportova, „specifičnih” za Evropu. Osim, možda, u slučaju košarke i Sjedinjenih Američkih Država. I tamo i u Australiji se ulaže u vaterpolo, ali na jedan drugačiji način. Masovno se bave njime, ali mladima je to više neka prečica za školovanje na dobrim Univerzitetima nego prilika za vrhunske rezultate u njemu. Nema ništa loše utome, samo u takvim okolnostima kvalitet i popularnost ostaju privilegija mediteranskih zemalja, nas Balkanaca i Mađarske.”
5 - Jednom prilikom ste rekli kako imate tri velike neostvarene želje - da gledate filmove na festivalu u Kanu, posetite karneval u Riju i odete na Svetsko prvenstvo u fudbalu. Da li je spisak skraćen u međuvremenu?
„Na žalost, još nisam uradio ništa od toga. Ali,volja je tu, a kada se nešto silno želi onda se to nekada i ostvari. Imaću vremena za sve u tom nekom budućem životu, rasteraćenom od igračkih obaveza. Kada budem imao lufta postaraću se i da otputujem na neka nova mesta i vratim se na stara, viđena samo u prolazu, na putu između aerodroma, hotela i plivališta.”
