fbpx

Tih prvih nekoliko sekundi motocross GP-a su uzbudljive, napete, ključne i nezaboravne.

Eksplozija momenta motora i buke zajedno stvaraju nezaboravan prizor kada gomila motocikala, ponekad udaljenih tek nekoliko centimetara, ulazi u često oštru prvu krivinu u kojoj nastaje razlika između hrabrih i manje hrabrih, srećnih od onih koji padnu i srećnih od gubitnika. Buka motora naglo postaje tihi “whoosh” kada trkači otpuste ručice gasa pre krivine i zatim se opet oglašava na izlazu iz krivine: trka počinje.

Za gledaoce, kamere i ekipu, start trke je najuzbudljiviji deo MXGP-a. Nosilac pol-pozicije iz subotnjih kvalifikacija ima prvi mogućnost izbora metalnog startnog mesta, a proces se možda čini rudimentalan (ubacivanje u brzinu, pokretanje launch kontrola i čekanje da vrata padnu) ali vozači posvećuju mnogo vremena, truda i vežbe kako bi usavršili veštinu. Investicija je vredna toga. Na nekim starijim i užim stazama u FIM svetskom prvenstvu, razlika u najboljim ekipama, motorima i vozačima merila se u metrima, a čista staza zarađena kroz start značila je vrlo vrednu (i sigurniju) poziciju.

Većina iskusnih profesionalaca u MXGP-u dobro poznaje kakav je osećaj kada si napadnut od strane nečije gume ili kada je deo tela progutan od strane drugog motora. Pre nekoliko godina FIM je odredio da su zaštite prsa i leđa obavezne u GP-u kako bi vozači bili zaštičeniji od takvih uticaja: jednostavno rečeno, start nije mesto na kojem želiš da padneš ili da se dodiruješ s rivalima (iako je to uobičajeno ali i, srećom, prolazi bez ozbiljnih posledica). U MXGP-u vozači će odvoziti u proseku 60 starteva u sezoni ako u obzir uzmemo dve trke i kvalifikacije po vikendu.

Kako bi stekli više uvida u razmišljanje i metodologiju ove osnovne komponente sporta, zamolili smo vozača Monster Energy Yamaha ekipe Jeremya Seewera da nas detaljno uputi...

Krug razgledanja je vreme za rituale...

U MXGPu, gde je tajming vrlo precizan - u minutu, čak i u sekundu - proces starta počinje u krugu razgledanja. Svi isti pokreti i isti rituali kreću od prvog pogleda na stazu, pregledanja linija i stanja nakon MX2 trke. Kada se vratimo s razgledanja, gotovo svi vozači, pa i ja, odlazimo u toalet. Gotovo uvek se ispred toaleta stvori red! Kada se vratiš do motora, obično imaš još samo minutu, tako da stigneš samo da izmeniš nekoliko reči s mehaničarem. On ima slušalice i spojen je s ostatkom ekipe koji su raspoređeni po stazi, tako da je to vreme za završne savete. Pripremim naočare, proverim sve i pritisnem dugme za pokretanje.  Uverim se da je sve spremno i pokušavam da očistim misli i potpuno se usresrediti na trenutak.

Intervju MXGP 02

Svi se ponašaju drugačije pre kruga razgledanja. Neki pričaju, neki ne, a na vratima je užurbano...

Tada sam prilično opušten, ali ujedno i usresređen. Ne ponašam se čudno niti se zabavljam, ali mogu pričati s drugima. To je čudno jer ne želiš previše da komuniciraš s ostalima u tom trenutku. Pre kruga razgledanja smo najopušteniji, tako da su TV intervjui u to vreme skroz u redu. Možeš i popričati s prijateljem ili drugim vozačem, a u prošlosti - pre metalnih podloga - smo pripremali tlo na svojim vratima.

U samim vratima moraš ostati smiren, možda ćeš morati da pričekaš...

Ako si se dobro kvalifikovao i jedan si od prvih vozača, moraš sesti i pričekati dok svi ne zauzmu svoje pozicije. Tada prolaziš kroz svoje beleške i ono što je ključno; to su možda 3-4 teške tačke na stazi. Ponovno prolaziš kroz krug u glavi putanjom kojom želiš da voziš kako bi bio spreman koliko god je to moguće. Koristim i mali blok za stopalo. Bilo nam je rečeno da to nećemo smeti na metalnoj mreži, ali sam se zauzeo za niže momke! Kada je kapija bila uzemljena, mogli smo da izgradimo malu rampu ili nešto slično kako bismo pomogli sebi, tako da nam je trebalo nešto slično tome. Na startu vidite vozače kako se tresu, proveravaju rukavice ili neke druge njihove rituale. Ja se uvek isto razgibavam. Ne znam zašto! To je samo ritual. Na neki način mi to pomaže da podsetim telo da je došlo vreme... Ako ponavljaš pokrete, to je okidač za telo, i tvoje telo i um se pripremi za trku. Uvek radim iste stvari, ali to nije ništa preludo. Neću previše turirati motor ili biti previše nervozan - usmeriću sve na što brži izlazak iz tih vrata.

A motocikl? Nekoliko dugmića…

Dugme za start na prednjoj viljušci stiska vešanje i spušta motor dok ne krenemo, i to je prilično bitno; posebno danas s metalnim podom. Spuštamo se što je niže moguće jer tako ima više prijanjanja. I na ručki je dugme kojom aktiviramo elektroniku, odnosno drugačiju smesu za motor. Ne znam previše detalja, ali znam da menja način rada koji pomaže u savršenom startu. Imamo indikator broja okretaja motora pomoću kojeg znamo koliko smo dali gasa, ali češće se oslanjam na osećaj: toliko smo izvežbali start do sada da 200-300 okretaja ne pravi veću razliku.

Sve se može svesti na vreme reakcije…

Razlika između trenutka kada vrata padnu i semafora je u tome što uvek znaš da će vrata pasti za 5-6 sekundi. Neće za 8 ili 9. Kada se spusti tabla koja označava 15 sekundi do starta još uvek sam opušten. Pripremim se; izbrojim do tri i pomaknem telo u položaj za start. Preostalih sekundu ili dve su bitne i moraš biti spreman na reakciju: ako se vrata maknu, moraš pobeći iz njih. Uvek sam u drugoj brzini i ono što se sledeće događa zavisi od tla na koje naiđeš. U pesku uvek bude puno proklizavanja, tako da pomičeš telo unazad za bolje prijanjanje i menjaš brzine prilično brzo. U slučaju da je staza poput Matterley Basina gde je start nizbrdo, a tlo kompaktnije, ako si nagnut unazad podignuće se prednji točak i moraćeš da stitsneš kvačilo, što znači da gubiš. To je stvar instinkta, i menja se od staze do staze zbog različitih uslova. Čak i vrata mogu biti drugačija: može biti određeni razmak između metalne mreže i blata koji te odbije. Sve je stvar reakcije i kretanja tela. Možeš vežbati sve mogućnosti, ali start - kada se broji - može biti različit ako si napravio kretnju delić sekunde kasnije. Stvar je osećaja.

Samo vežba, vežba, vežba…?

Zavisi. Ako se boriš sa startom, odradićeš ih puno, ali ako znaš da su ti startovi dobri i mentalno si jak ne treba puno da ih vežbaš. Sećam se da sam na Sardiniji tokom predsezonskih testiranja odradio mnogo - 50ak tokom nedelje - ali sam ih jako malo odradio između prvog GP-a u Argentini i onog u Britaniji, gde sam uzeo holeshot u kvalifikacijama.

Ne znamo odmah jesmo li napravili holeshot...

Mislim da moraš malo pričekati da vidiš jesi li dobro odradio sve, previše je faktora uključenih da bi odmah znao jesi li uspeo ili nisi. Skok iz vrata je najvažniji i brzo shvatiš ako je dobar. Istina je da smo zbog mreže svi na istom nivou nakon nekoliko metara. Moraš napraviti razliku za vreme ubrzavanja; teško je reći kako! Pozicija tela, ravnoteža i pokreti su instinktivni. Morao sam malo promeniti svoj stil kada sam prelazio na 450 iz MX2 jer je više snage u igri.

Opasno je?

Može biti, pogotovo u MXGP klasi gde svi znamo da je prvi zavoj mesto na kom možeš pobediti u trci ili izgubiti, i zato je vrlo teško proći kroz prvi zavoj na nekim stazama. Puno je laktarenja i može biti opasno gurati se u brzi prvi zavoj gde može biti dvadeset vozača koji dolaze u istu tačku. Znaš da je riskantno, ali poznato je da je to sastavni deo sporta: i zato radiš sve kako bi pokušao da budeš prvi. Ako si van prvih deset, lako je moguće da ćeš videti neke zastrašujuće stvari i incidente koji su van tvoje moći. Moraš biti pametan i upijati sve oko sebe, jer se odjednom događa deset stvari pri velikoj brzini koje mogu uticati na tebe.

Start je zanimljiv, ali…

Mislim da je veliki skok ili mesto na kojem možeš napraviti veliki whip ipak najbolje. Uzbuđenje starta dolazi kada si ga dobro odradio i vodi te prema dobrom rezultatu. Puno je pritiska na taj trenutak, a ako si ga dobro odradio možeš se 'osloboditi' i doći do prvog zavoja. Ako “promašiš” start i nađeš se usred ostalih, to zna stvoriti frustraciju i osećaj da je puno posla pred tobom.

Foto: Monster Energy

Štampa