fbpx

MotoGP je napet i pun pritisaka, čak i po uobičajnim danima, ali ulozi su dodatno povećani za šampionat 2019. zahvaljujući prilivu novih talenata. Fabio Quartararo, Miguel Oliveira, Pecco Bagnaia i Joan Mir predstavljali su novu generaciju sportista visoke klase koji će napasti elitu: svi su Grand Prix dobitnici i svi su apsolvirali Moto3 i Moto2 korake.

Tim Suzuki Ecstar vozač Mir, imao je doduše malo drugačiju putanju. U manje od 18 meseci nakon što je prvi put okusio snagu GSX-RRa, ovaj Majorčanin je slavio u Moto3 prvenstvu nakon tek drugog napada na Grand Prix. Uz toliku dominaciju u 2017. (10 pobeda) i instantan uspeh u Moto2, ovaj od nedavno 22-godišnjak je brzo identifikovan od Suzukija kao najveći talenat kojeg treba uloviti.

Mirov uspon je bio vrtoglav, a njegov dolazak među 'velike dečake' je od njega tražio još više, uprkos njegovoj dotadašnjoj posvećenosti. U avgustu, dok je vozio na Brnu odmah nakon GP-a za potrebe testiranja za 2020., Mir je u prvoj krivini teško pao pri 300 km/h. Brzo je bio hospitalizovan i ustanovljene su povrede grudnog koša i pluća, pa je izostao s trka u Austriji i Velikoj Britaniji. Bio je to korak nazad u inače konstantnoj i impresivnoj sezoni u kojoj je naglasak bio na edukaciji. Mir nije ulovio pažnju javnosti kao Quartararo, ali je upao u oko mnogima kao i Oliviera koji je dokazao svoju vrednost na KTM-u.

I dok se #36 spremao da napadne španski MotoGP na Motorlandu Aragon, odlučili smo da pitamo Mira o tri lekcije - ili niti vodilje - s kojima morao da se suoči kada je krenuo na najstrmiji uspon...

  1. "MotoGP je najbrži i najteži oblik trkanja, tako da sam znao da moram biti jak i spreman..."

“Pripreme za sezonu, pogotovo u novoj klasi, su poput učenja za ispit. Želiš da znaš koliko god možeš, da probaš i odagnaš sumnju. Sam 'ispit' se događa kada dođeš na prva testiranja godine u Maleziji koja uključuju 3 dana i 75 krugova dnevno na visokim temperaturama. Tek kada to rešiš, znaš jesi li se pripremio... Ili moraš još ponavljati! U mom slučaju, ove godine sam bio srećan, jer sam znao da sam u dobroj formi, a znam i da je nekima taj posao u MotoGP-u još teži. Mogao sam da napravim onoliko krugova koliko sam hteo, što mi je omogućilo da dobro osetim motor.

Mislio sam da će motor biti teži, ali ustvari nije puno teži od Moto2 - ogromna je razlika u snazi, a pogotovo na kočenju. Kada dolaziš na pravac ubrzava neverovatno i kao posledica - više vremena provodiš na kočnici. Osećaj inercije je mnogo veći u MotoGP-u, jer se boriš s mnogo većim silama. To je nešto na što smo morali da se pripremimo, pre svega u teretani. Već sam napravio taj korak kada sam prelazio iz Moto3 u Moto2, a za MotoGP sam morao dodati još malo truda. Nisam radio na svojoj masi, ali sam radio na fizičkoj spremi kako bih bio snažniji i izdržljiviji. Radili smo puno više u teretani u odnosu na 2018. i to mogu odmah primetiti u vožnji.

Puno treniram i na motoru: najmanje 3-4 puta nedeljno, ali nikad ne zanemarujem teretanu jer je to jako važno za MotoGP. U Moto3 sam bio fizički spreman, za Moto2 sam morao doći na sledeći nivo, a na još jedan više za MotoGP. Mislim da je to ključno jer inače nećeš doći do ciljne linije u trci. Možeš vežbati koliko god hoćeš, ali dan nakon MotoGP-a će te svi mišići boleti.

Oduvek sam bio aktivni sportista, tako da mi treninzi ne predstavljaju problem. Puno sam trenirao u Moto2, tako da mi prelaz u MotoGP nije teško pao - više treniram samo zato što želim biti siguran i konkurentan u MotoGP-u. “

mir 01

  1. “Moraš staviti glavu na pravo mesto…”

Svake godine moraš menjati svoj mentalitet. Ne smeš da ostaneš isti. I dobro i loše u tome što konstantno pokušavaš da se poboljšaš je to što si uvek pred novim izazovom. Posle prve godine u Moto3 sam menjao motor, prešao sam s KTM-a na Hondu i osvojio prvenstvo, zatim sam prešao u Moto2 - što je bio novi izazov - zatim u MotoGP i fabričku ekipu. Prilagođavam se promenama! Nadam se da će isto biti i u 2020.! Nadam se da ću se tu zadržati jedno vreme. Srećan sam i kada pogledam unazad i vidim evoluciju koju sam napravio i sada sam uz najbolje motore u MotoGP-u.

Iskreno, postoje i trenuci kada pomisliš 'kako sam dospeo do ovde' ili 'šta ja tu radim?!'. Ovo se češće događa kada ne dolaze rezultati, ali osećam da sam pokazao nešto - pogotovo početkom sezone. Nesigurnosti dolaze kada se krećeš u zadnjem delu grida - a čak je i to teško! Ali imam osećaj da napredujemo.

Posle nesreće u Brnu sam praktično morao da se ponovno naviknem na motor. Pao sam zbog tehničkog problema, a ne zbog svoje pogreške. Sećam se da mi je bilo teško da dišem, usta su mi bila puna krvi, ali medicinsko osoblje je stvarno brzo stiglo. Nakon toga razmišljaš o motoru i skoro si ponovno spreman da sedneš na njega, ali sve negativno moraš izbaciti iz glave. Vratio sam se na testiranja u Misanu, ali nisam išao na trku. Već drugog dana testiranja sam bio stvarno umoran. Na kraju krajeva, mlad sam, nemam vremena da razmišljam o padu - moram biti 100% spreman!”

  1. “MotoGP menja život...”

“Na nivou na kom sam sada je puno obaveza. Uz njih dolazi i više 'pritiska': ljudi te prate, očekuju rezultate od tebe. To takođe raste s boljim rezultatima. Ako si početnik, očekivanja su velika jer svi žele znati kako se snalaziš i napreduješ, a to najviše zanima medije. Ne bih rekao da je to masovna eksplozija pažnje - nisam se nikada osećao anksiozno. Mislim da je to zbog mog karaktera, ali i zbog ljudi koji me okružuju i moje ekipe. Suzuki mi daje mnogo pouzdanja. Stvarno su dobri: kada nam dobro ide, slave sa mnom, a kada nisu dobre skaču kako bi pronašli rešenje problema. Ustvari, najviše pritiska stvaram sam sebi - moja ekipa mi nimalo ne stvara stres i mislim da je to genijalno.

Ostvario sam mnogo uspeha u Moto3, brzo se prilagodio na Moto2, i sada sam ovde a moj stav prema trkama se uopšte nije promenio tokom tog vremena. Nisam osoba koja se može smejati dok radi - ozbiljan sam kada moram biti. Tu jednostavno moraš biti usresređen na posao koji moraš odraditi.

Bilo je teško kada sam bio povređen: Ne volim da gledam trke na TV-u! Mrzim to!

Osećam li da sam prerano došao u MotoGP? Ne. Ako sagledate moj put videćete da nema mnogo vozača koji su ni od čega došli do titula, pobeda i Moto2 podijuma do fabričke ekipe u tako kratkom vremenu. Mislim da je druga polovina moje Moto2 sezone mogla biti i bolja, ali bile su neke promene u ekipi posredi [Marc VDS je prolazio kroz dramatične promene u upravljačkoj strukturi] na koje nisam mogao uticati. Rezultati nisu bili isti kao početkom 2018., ali mislim da sam do tada već pokazao da imam veštine brzog prilagođavanja. Znam da sam u MotoGP stigao jer sam to zaslužio. Suzuki mi je dao priliku, ali nisu oni bili jedini koji su mi to ponudili. Mislim da fabričke ekipe ne bi bile toliko glupe da uzmu vozače za koje misle da nisu dovoljno dobri, a meni su se nudile još 3 ili 4 ekipe. To mi je u glavi, ali isto tako znam da još nismo ništa napravili.”

mir 03

 Foto: Monster Energy

Sports magazin 

Štampa