fbpx

Beskrajna pustinja Saudijske Arabije. Fini crveni pesak na „Empty Quarter“-u. Vetar koji vam oduzima dah. Paklena prašina, zaslepljujuće sunce, i noći u kojima temperatura pada ispod nule. To je najluđe, najduže, najžešće, i verovatno najsurovije motosport takmičenje na svetu: 7.000 kilometara cik-cak vožnje u jednoj od najzabačenijih regija na svetu, treće je poglavlje trke koja je živela 30 godina u Africi (1978.-2008.) i još 11 u Južnoj Americi (2009.-2019.).

Prioritet broj jedan je preživeti trku. Pobeda – ili samo i pokušaj da se pobedi – luksuz je rezervisan za surove profesionalce koji su svoj život posvetili pripremajući se za nešto što bi se jedino moglo opisati kao ultimativna borba sa samim sobom. Dobrodošli na Dakar Rally.

Svih 553 takmičara koji su 5. januara startovali na takmičenju imaju svoju priču. Ricky Brabec takođe; On je prvi Amerikanac koji je pobedio na takmičenju koje je dugo bilo poznato pod nazivom Paris-Dakar Rally. 26. decembra 1978. godine gomila avanturista okupila se na Trocaderu u Parizu da ostvari san osnivača Rallyja Thierryja Sabinea: otkrivanje Afrike automobilom, motorom ili kamionom. To da će ovaj događaj biti iskustvo koje će im priomeniti živote, bilo je jasno svima koji su se prijavili.

Prva strana dokumenta Regulations of the Paris-Dakar 1978-1979 bio je manifest onoga što će ovaj legendarni događaj postati: „Čežnja da se stigne do kraja sveta na stazi...trka koja vam omugućava da otkrijete svoje najskrivenije dubine. Da svojoj mašti i svojim osećanjima date ogroman udah kiseonika, a svom biću novi oblik reakcija bazirano na otkrivanju ogromnog otvorenog prostora i impresivne i neverovatne pustinje, i dalje, iznenađujuće i privlačno za ovakvu vrstu ljudi. Ovo nam je potrebno. Čeznete za tim. To je Afrika. To je događaj čiji se sportski aspekt može porediti jedino lepotom pejzaža kroz koje se prolazi. Paris-Dakar će biti najsloženija afrička trka te vrste; klasifikacija će biti bazirana ne samo na stazi u pustinji, već i na dva bitna segmenta: Sahara do Niamey-a i „Crna Afrika“, duž velikih reka na mestu gde se spajaju Niger i Senegal, do Dakara. Takmičari će prvo biti očarani prostranstvima Sahare i biće preplavljeni emocijama – na kraju dvanaestodnevne trke – zelenim obalama reke Niger, pored crvenih majmuna i papagaja duž obale reke, Marigot krokodila i žirafa Savane, čamaca na veslanje Mopta i brodova na otvorenom moru Dakara. Zajedno sa paralelnim trkama, i pastirima Toucoula, Sonomo čamdžijama, Bozo ribolovcima, Songhay planinarima, nomadi Peula... Hajmo svi zajedno! T.S.“

Tada, kao ni sada, niko se sa Dakara ne vraća isti. „Otišao sam kao dečak, vratio se kao čovek“. Rekao mi je Hubert Auriol u bivaku u Ha’ilu. „Bio je novembar 1978. U to vreme imao sam 25 godina i dosađivao sam se na poslu.Čuo sam za ovu ludu avanturu u Africi, i odlučio da se priključim bez postavljanja suvišnih pitanja. Kupio sam motor i dao otkaz jer šef nije hteo da mi da 3 nedelje odmora. Voleo sam da putujem, i bio sam željan da upoznam svet. U Africi sam naučio šta znače prijateljstvo i poverenje. To je bio život koji sam želeo da živim.“ Auriol je pobedio na Rallyju 1981. na BMW-u, a isti uspeh je ponovio i 1983. Bio je priomoran da odustane dok je bio na vodećoj poziciji vozeći Cagiva motor na trci 1995. nakon preloma oba zgloba na finalnoj etapi. Auriol je takođe zabeležio pobedu vozeći u kategoriji četvorotočkaša 1992. vezeći Mitsubishi a bio je i direktor Rallyja gotovo čitavu deceniju, od 1995. do 2003.

„Jednom kada ste potpuno posvećeni trci to ne shvatate, ali kada se vratite kući stvari gledate drugačije.“ Priznaje Brabec. „Niko se ne vraća isti sa Dakara. Morate biti čvrsti i da imate instinkt za preživljavanjem, jer Dakar testira ljudski duh do krajnjih granica.“

Od trnja do zvezda

Da biste uspeli, nekad morate prvo da doživite poraz. Brabec je doživeo veliko razočarenje 2019. On je bio otkrovenje Rallyja, pobednik etape i vodeći u generalnom plasmanu kada je motor njegove fabričke Honde

CFR450 Rally otkazao na osmoj etapi – i za njega je trka bila završena. „Moji snovi da postanem prvi amerikanac koji će pobediti na Dakaru su raspršeni“ rekao je on. „Hteo sam da plačem, da vrištim, ali bio sam sam u pustinji, tako da nisam pustio ni glasa.“

Brabec je priznao da mu je bilo teško da se oporavi od ovog poraza. „Odlučio sam da se ne priključim timu u prvom delu sezone 2019. Bilo mi je potrebno da se preispitam. To mi je bio težak period, osećanja su mi bila pomešana.“ Staloženo, zahvaljujući podršci koju je dobio od američkih trkačkih legendi Johhnzja Campbella i Jimmyja Lewisa, Brabec se vratio jači nego ikad. „Glad za pobedom na Dakaru i dalje je postojala“ rekao je on. „To mi je bilo pogonsko gorivo koje me je teralo da svakog jutra kada ustanem sednem na motor bez obzira na vremenske uslove.“

Pravi šampioni svoje poraze pretvaraju u lekcije, Campbell objašnjava. „Kada su se emocije stišale, treninzi su dobijali na intenzitetu i sada Rickyja možete videti kao novog čoveka +, fokusiranog i upornog. Sad je na potpuno drugom nivou.“

Mentalni trening

„Zaista ne trenirate svoju mentalnu stranu“ kaže Brabec. „To je proces kroz koji prolazite prirodno. Morate biti snažni i spolja i iznutra. Jimmy Lewis je žestok tip. Treninzi sa njim su žestoki i učimo od njega. Sa iskustvom postajete snažniji mentalno. Uzimate i dobro i loše iz svake situacije. Nekim ljudima to lakše polazi za rukom.

„Odrastao sam u porodici u kojoj su roditelji uvek bili strogi prema meni. Morao sam da završim sve svoje obaveze pre nego što sam mogao da se zabavljam. Vožnja motocikla je zabavna, ali ima i teških dana, dugih dana, hladnih dana, vrelih dana. Nekome je lako da kaže: „Ne želim da prolazim kroz sve to da bih odustao. To radimo zato što to volimo. Iako nam se tela muče, psiha nas jednostavno tera dalje.“

Sjajna kolegijalnost

„Da biste uspeli, morate imati tim koji veruje u vas i kom vi verujete“ kaže Brabec. „Johnny je neverovatan. Ima ogromno iskustvo, i smiruje me i fokusira mi pažnju. Kendall Norman, moj mehaničar, je talentovani profesionalni vozač motocikla; strastven je kao i ja i posvećen. Odrastao sam gledajući njegove trke. Mnogo sam naučio od njega. Govorimo istim jezikom. Kolegijalnost je ove godine bila na vrhunskom nivou. Neophodan je timski rad da bi se pobedilo, a ove godine sam imao osećaj da su svi uz mene.“

Visoka cena

„Morate platiti visoku cenu da biste ispunili snove“ priznaje Brabec. „Znamo da je naš sport opasan, i rizik je veliki. Svakog jutra kad obučemo opremu, svesni smo da je vožnja motora po bespućima opasna. Trudimo se da ne razmišljamo o tome dok vozimo, ali u podsvesti to znate. Sedma etapa Dakar Rallyja 2020. ostaće zauvek upamćena. Ostali smo bez jednog od najboljih momaka u bivaku, Paula Goncavlesa.

„Ovo mi je već drugi put da ostajem bez bliskog prijatelja na takmičenju. Prvi je bio Kurt Caselli. Nakon Kurtove smrti, stvarno je bilo teško voziti neko vreme, ali sam odlučio da nastavim sa trkom i da vozim za Kurta. Ovog puta, nakon gubitka Paula, svi u bivaku smo bili u šoku. Bilo nam je teško da ne mislimo na njega, ali smo morali da se pomirimo sa činjenicom da je naš prijatelj radio ono što najviše volimo. Moramo da nastavimo da radimo što bi on od nas želeo, da se borimo i trkamo. Ova pobeda je posvećena Paolu.“

„Toby Price je prvi stigao do Paola, kao što je stigao i do Kurta 2013. kao takmičari, osećamo se bespomoćno. U Paolovom slučaju, doktori su stugli za manje od 8 minuta.U Kurtovom slučaju je bilo drugačije, jer su bezbednosni standardi u Baja-i veoma drugačiji. Na motoro ne postoji dugme za poziv lekarima; jednostavno ste sami.“

Radost pobede

„Pobeda na etapi je ogromna. Pobeda na Dakaru je nadrealna. Nisam plakao, ali prve reči koje sam izgovorio dok mi je šlem još bio na glavi su bile: „Uspeo sam! Uspeli smo!“ Ova pobeda nije samo lična; u pitanju je ceo tim.Bilo mi je potrebno 5 godina da ostvarim san. Nakon ispadanja sa trke prošle godine, imao sam drugačiji pristup. Dok sam bio na vodećoj poziciji u Peruu, u jednom trenutku sam praktično već video pehar u svojim rukama; to mi je praktični već bilo u glavi. Ali nakon što mi je motor otkaza. Svi snovi su se raspršili. To mnogo boli, ali sam naučio lekciju: ne smete pobediti u glavi pre nego što pobedite na stazi zapravo. Morate biti ponizni. Ove godine sam se trudio da se ne fokusiram na pobedu, nego na samo takmičenje i uspeh na svakoj pojedinačnoj etapi. Deviza mi je bila „Dan po dan“. Uživao sam u svakom trenutku na rallyju, od brze vožnje na stazi do trenutaka u kamp prikolici sa mojim timskim kolegom Nachom.“

Planovi za dalje

„Biti prvi Amerikanac koji je pobedio na Dakar Rallyju je poseban osećaj“ zaključuje Brabec, „ i imao sam zadovoljstvo da donesem pobedu i Hondi nakon 18 uzastopnih uspešnih godina za KTM. Pobeda na Dakaru je ostvarenje sna, sledeće godine započećemo trku sa istim ciljem, iako znamo da će biti teško ponoviti isti uspeh. Ali sada kada sam ostvario ogroman uspeh, želim da uradim još neke stvari. Teško je u ovom trenutku prognozirati šta je sledeće. Proćiće još neko vreme dok se ne slegnu utisci, ali znam da imam još snova za ostvariti.“

Ricky Brabec 01

Izvor: Monster Energy

Sports magazin 

Štampa