fbpx

"Motosport je poput surfovanja. Ne možeš da prisiliš talas da dođe, nego moraš čekati da naiđe pravi. Kada dođe, samo ga moraš zajahati, i tada sve sedne na svoje mesto." Talas Jonathana Ree je bilo pridruživanje Kawasaki Racing Timu 2015., i od tada je Irac osvojio pet uzastopnih titula svetskog prvaka, srušio pređašnji rekord od četiri WSB titule Kralja Carla Fogartya, ali i sve rekorde serijala.

Jonathan Rea, čovek rekorda, Jonathan Rea, Kanibal. I kako se već dokazao kao jedan od moto aseva i sportista uopšte u Severnoj Irskoj, Rea sigurno može nastaviti skidanje rekorada i pisanje istorije u 2020. S početkom WSBK sezone na Phillip Islandu 29. februara, ovaj Kawasakijev vozač će dočekati još jedan, pobednički talas.

Talasi dolaze i odlaze. Koliko je teško zadržati trenutak?

Jonathan: “U ovoj "filozofiji talasa", talas može doći, ali moraš biti spreman. Moraš se pripremiti za njega. Ponekad ljudima talasi dođu kada oni nisu spremni, i tada ništa ne funkcioniše. 2014., na kraju moje veze s Hondom, sam bio u posebnom trenutku svoje karijere; bio sam spreman dobiti savršen motor i dobru ekipu. Moj talas je bio Kawasaki Racing Team i otkad sam im se pridružio 2015., sam u istom sedlu. Ali talasi dolaze i odlaze, a potrebno je raditi i na stazi i van nje da bi zadržali trenutak. Uz iskustvo koje sam skupio, znam što funkcioniše na meni, i trudimo se to zadržati. Znam da ovo nije bajka bez kraja. Svaki san ima kraj, ali ideja je odgoditi buđenje koliko god je to moguće. Osećam se kompetitivno i mislim se boriti za titulu sledećih godina. To je naš cilj."

Ti si referenca u WSBK po broju titula, pobeda i podiuma. Kakav je osećaj biti rekorder?

Jonathan: “Zamisli da si u mehuriću, i nikada nemaš mogućnost izaći i pokušati shvatiti šta si postigao. Brojevi su lepi, ali nikada ne obraćam pažnju na njih. To je razlog zbog kojeg je lako održavati motivaciju. Ja sam još uvek u mehuriću, i nikada nisam zastao i pogledao na prošlost. Cenim postignuća, ali to je samo dobro obavljen posao. Potpuno sam posvećen sledećem cilju."

Nova sezona, novi izazov.

Jonathan: “Zimi svi kreću od nule, svi su uzbuđeni, svi ciljaju titulu. Ja više volim ići korak po korak, verujući procesu. Znam da mogu računati na vrhunsku ekipu i motocr. Imam samopouzdanja nakon pet osvojenih titula na različite načine; dominantno, uz prednost, ili kao prošle godine - oporavljajući se za začelja. Kako sam iskusio te scenarije, mentalno sam spreman na neočekivano."

Iskustvo i vrijeme su tvoji saveznici.

Jonathan: “U prošlosti sam bio nestrpljiv, i hteo sam da se sve dogodi odmah. Kako postaješ stariji, tako počinješ shvatati da sve seda na svoje mesto. Samo moraš biti spreman zajahati pravi talas."

“Sanjaj. Veruj. Postigni" je tvoja mantra i naslov tvoje autobiografije

Jonathan: “Kada pomislim na "san", vidim sebe kao 6-godišnjeg klinca na Motocrossu koji želi da bude svetski prvak, ali ne zna koji je put do toga.

Reč "vera" me vraća na zaštrašujuću nesreću koju sam doživeo 2004., kao 17-godišnjak. Bio je to skoro kraj moje karijere. Ležao sam u bolnici, a doktori su mi govorili da se više neću moći trkati jer je moja povreda noge bila toliko teška. Ali nikada nisam odustao i borio sam se da prebrodim tu povreda. Svaki put kad su mi doktori rekli da nešto ne mogu, ja sam i dalje verovao u svoj san, i dobio novu motivaciju. Vratio sam se na motor za 8 meseci, zahvaljujući svojoj porodici i treneru.

Postignuće se dodiruje s osvajanjem svoje prve titule 2015. Bila je to nagrada za sav rad mene i moje porodice otkad sam imao 7 godina, i putovao Irskom i Engleskom s ciljem da postanem uspešan."

Šta je sledeće na tvojoj listi želja?

Jonathan: “Kada sam osvojio svoju prvu titulu, bio sam zadovoljan, ali ne i zadovoljen. Volim trke, rad s ekipom, putovanja s porodicom. Cilj je uvek isti; nastaviti pobeđivati. Nisam čovek od brojeva, ali ako gledam brojeve - voleo bih da dođem do 100. pobede ove sezone.

S trkačkog stajališta, nadišao sam sva svoja očekivanja, ali želim nastaviti učiti i pobeđivati."

Što si naučio iz sezone 2019?

Jonathan: “Bila je to možda i najteža sezona. Na početku, bilo je lako posumnjati u sebe jer su se Bautista i Ducati činili čvrstima. Odjednom, počeli su praviti greške, a motor im nije bio tako sjajan kao što sam mislio. Naučio sam da ne sumnjam u sebe, ali i izazvati se na novom nivou Promenio sam stil, bio opušteniji na motoru, i počeo da koristim više svoje telo i zadnju kočnicu."

Šta te motiviše da uvek budeš na vrhu?

Jonathan: “Nakon pet titula zaredom, to je uvek želja za pobedom i strah od poraza. Kada je reč o trkama, poraz nije opcija. Korisnim strah kao veliku motivaciju u treningu, ali kada se vizir spusti, želja prevlada. Sve je u pobedi."

Koje faktore moraš opet susresti kako bi ponovno postao prvak?

Jonathan: “U svom uglu imam iskustvo, dobru ekupi i kompetitivan motor. Negativne strane bi mogla biti moja očekivanja, ali i činjenica da sam već dugo referenca koja u drugima stvara motivaciju da me pobede. Ali sve u svemu, znamo da smo u dobroj poziciji i da moramo biti pametni i nastavimo da radimo."

Ko može da pobedi Jonathana Reu?

Jonathan: “Nisam nepobediv, kao što je dokazala prošla godina. Ali iskreno, ne ramatram druge vozače. Znam da će biti teških izazova, puno vozača menja ekipu, nove ekipe dolaze. U ovo doba godine svi su uzbuđeni, ali to je tako svake sezone. U ovoj sam igri celu deceniju. Posle nekoliko trka svi pronađu svoje mesto, i tada će biti lakše razumeti gde je ko."

Ko je tvoj najveći rival?

Jonathan: “Ja sam svoj najveći rival, jer moram biti bolji od sebe nego što sam bio prošle godine, i ako to mogu, onda sam blizu borbe za pobedu. Znam da je među vozačima puno onih koji mogu biti brzi i pobeđivati, ali nije stvar u pobeđivanju nekih trka. Mi vozimo tri trke po vikendu, tako da je reč o pobedi na 39 trka u godini. Stvar je u tome da praviš što manje grešaka, ostaneš zdrav, jak i konzistentan tokom sezone."

Sezona počinje na Philip Island. Kako ćeš pristupiti prvoj trci prvenstva?

Jonathan: “Phillip Island je jedinstvena staza. Trka je u februaru kada je tamo leto u poređivanju s Evropom, tako da je atmosfera posebna. To je brza staza koja ima nekoliko zavoja koji se prolaze u 4. i 5. brzini. Različita je od evropskog stila vožnje. Najveći izazov je potrošnja guma, tako da nije moguće izvući zaključke samo iz te trke. Moj cilj je osvojiti što više bodova tamo, ne počiniti greške i nastaviti dalje. Trka je posebna za mene zato jer se tamo osećam kao kod kuće. Moja žena Tatia je odrasla tu, tako da imamo kuću, a lepo je imati i porodicu i prijatelje uz sebe."

Nemilosrdan na stazi, komšija u svakodnevici, ko je Jonathan Rea?

Jonathan: “Ja sam porodični tip. Stavljam porodicu na prvo mesto, privržena sam osoba, pogotovo s ljudima iz ekipe i oko mene. Mislim da sam dobra osoba. Posvećen sam sportu koji mi je puno toga dao i često doniram. Na stazi imam mentalitet pobednika, ali pokušavam uvažiti i ostale. Krajnji cilj je pobeda, čak i kada to znači agresiju na stazi ili živciranje protivnika."

Kako treniraš mišiće, a kako mozak?

Jonathan: “Mozak treniram vozeći Motocross, jer je brutalan zbog vožnje relativno velikom brzinom po stazi koja se menja iz kruga u krug. Zapažaš mnoge rizike i prepreke, i moraš se prilagođavati, donositi brze odluke, i biti spreman za neočekivano. Za telo koristim programe kako bi povećao snagu i bio efikasan. Volim biciklizam uz drugačiji program svakoga dana."

Gde se vidiš za pet godina?

Jonathan: “Verovatno u penziji, gledajući decu kako igraju fudbal ili se trkaju u motocrossu. Nisam siguran hoću li biti uključen u trke, ali se vidim kako vozim svoj motocross motor i uživam u životu s porodicom i prijateljima. Znam da je odluka o penzionisanju teška, ali zadnja stvar koju želim je penzionisanje zbog povrede, nedostatka motivacije ili mogućnosti. San svakog prvaka je penzionisanje na vrhuncu."

Jesi li razmišljao o tome da sam sebe izazoveš promenom fabrike?

Jonathan: “Moj ugovor s Kawasakijem ističe krajem sezone, ali sam u genijalnoj ekipi i mislim da ću tu i nastaviti. Naravno, moje oči su otvorene, i razmatram sve mogućnosti."

Kawasaki je hteo da dobije wild card u MotoGPu s tobom.

Jonathan: “Ne shvatam to. Čudno je. Ne bih to voleo - bilo bi zabavno, ali to je šala. To bi bio fabrički motor na Pirelli gumama protiv prototipa na posebnim gumama. To je poput poređenja F1 i WTCa. WSBK i MotoGP su dva različita sveta; jabuke i kruške."

Neki ljudi kažu da je tvoj limit to što nisi izašao iz zone komfora i takmičio se u MotoGPu. Koji je tvoj odgovor na to?

Jonathan: “Srećan sam s odlukama koje sam napravio. Osvojio sam 5 titula prvaka i zadnje na pameti kada idem kući mi je MotoGP. U jednom trenutku moje karijere sam bio žalostan jer nisam imao kompetitivan motor. U savršenom svetu, voleo bih da se takmičim u MotoGPu, da potpišem za fabričku ekipu i dokažem svoj potencijal. Pokušao sam u prošlosti, ali nikada nisam dobio ugovor na stolu.”

Johnny Rea 01

Izvor: Monster Energy

Sports magazin 

Štampa