fbpx

Njegovo ime, Franco, izvedeno je iz drevnog germanskog jezika i bukvalno znači „slobodan čovek“. Kada pogledate ovog 25-godišnjeg vozača otvorenog srca, morate priznati da mu ime savršemo pristaje. Sa kacigom na glavi, Franco je navikao da pomera granice i testira samog sebe, dok je van staze vesela osoba, a njegov zarazni osmeh izdvaja ga od ostalih MotoGP vozača.

Život nije bio blag prema njemu. Prerani gubitak oca mogao je da ga izbaci iz koloseka, ali, Franco je uspeo da pronađe snagu unutar sebe i vrati se na staze pobede.

Uprkos svemu ovome Franco je izuzetno opuštena osoba; uvek je nasmejan. Možda zato što mu venama teče krv Resifea – Venecije Brazila – ili možda zato što je morao brzo da odraste i da nauči šta su prioriteti u životu.

Rođen je u Rimu, od majke Brazilke i oca Italijana, Franco Morbidelli je dete dve kulture.

„Od mame Cristine nasledio sam ljubav prema sambi, prirodi i životu. Mir i opuštenost dolaze iz mojih brazilskih korena, osećaj da se jednostavno prepustiš životu“ priznaje Franco. „od mog oca Livija, naučio sam da budem što odgovorniji kada je posao u pitanju. Ove dve duše su sjedinjene u meni. Sećam se kada sam bezbrižno bosonog igrao fudbal na belim peščanim plažama Resifea, i učestvovao na fudbalskim turnirima sa mojim prijateljima u Tavulji. Prijatelji i motocikli su ispunili moj život. Motocikli su sloboda i zabava, kao samba.“

Zahvaljujući ocu Liviju, bivšem vozaču, Franco je prvi put seo na mali bicikl kada je imao samo dve godine i preselio se sa porodicom u Tavulju da udiše isti vazduh kao i Valentino Rossi.

Uprkos talentu, nije išao uobičajenim putem kojim drugi vozači kreću u nacionalnom šampionatu, a zatim u početnoj Moto3 klasi. Zbog problema sa budžetom, Franco je debitovao u European Superstock 600 klasi 2011. godine, i zabeležio prve uspehe na fabričkim motorima. Sav uloženi napor isplatio se 2013. godine kada je osvojio Eurooean Superstock 600 titulu sa Timom Italia. To mu je obezbedilo tri wild card ulaznice sa Gresini Racing timom, gde je vozio svoju prvu sezonu u Moto2 šampionatu 2014. godine. Prvi put se popeo na podijum u Indianapolisu 2015. godine, dok je prvu pobedu zabeležio u Qataru 2017. godine nakon 53 GP trke.

„Pobeda u Dohi nakon 53 izvozane trke je bila zaista emocionalan trenutak. Teško je poverovati, ali svih ovih godina nijednom me nije opsednula ideja da ne pobedim. Nedostatak uspeha mi nije bio teret jer sam znao da će to doći kao rezultat napornog rada, i konačno sam uspeo. Moraš da razmišljaš i veruješ u sebe, bez obzira na sve. Ako ne koristiš mozak, nećeš dugo opstati u ovom sportu.“ Izjavio je Franco prisećajući se svoje prve pobedeu Dohi 2017. Franco je svoju prvu pobedu posvetio svom ocu Liviju. Od tog dana, Morbidelli je bio nezaustavljiv i sa 8 pobeda i 12 pobedničkih postolja osvojio je Moto2 svetsku titulu.

„Zašto se osećam posebno? To je duga priča. Ja nisam vozač koji je u MotoGP stigao normalnim putem preko Moto3 i Moto2 šampionata, kao što je to većina vozača. Naprotiv, ja potičem iz Superbike šampionata. Uprkos tome, uspeo sam da osvojim Moto2 šampionat. Imao sam neke dobre rezultate u MotoGP-u, ali sada želim da osvojim više, želim da napredujem. Svestan sam da sam brz vozač, ali mogu da budem još brži. Naporno sam vežbao tokom zime da bih posao bolji vozač i bolji sportista.“

Franco je svestan koliko je teško bilo stići do ovde, ali i koliko je sreće imao. „Ja sam jedan od prvih vozača koji se pridružio Valentinu na Ranchu. Mislim da je to bilo 2012. godine. U to vreme postojali su samo ovali i „Americana“, izazovi sa Valentinom, Marcom Simoncellijem i Mattia Pasinijem su istorijski.“ Morbidellijeva sećanja su živopisna, jer i 6 godina kasnije on je i dalje vozač VR46 Academy.

„To što sam deo VR46 Academy stvara mi osećaj odgovornosti. Ako je vozač kao što je Valentino verovao u mene, to znači da je u meni video nešto čega ja nisam bio svestan. Od trenutka kada sam to shvatio, trudim se da guram sebe do granica kojih nisam bio svestan da mogu da dostignem. Mnogo toga sam naučio trenirajući sa Rossijem na Ranchu, dobijajući savete od njega, ali i gledajući kako on vozi i upravlja motociklom. Zamislite samo nekog klinca koji svakog dana trenira i igra fudbal sa Lionelom Messijem! Poznajem Valentina još od moje 13. godine. U početku sam emotivno gledao na sve to, ali vremenom sam naučio da razdvajam posao i vožnju od prijateljstva. Mnogo sam naučio od njega kao osobe.“

Uvek vođen sportskom željom i motivacijom za napredovanjem, Franco Morbidelli nastavlja da uči, ali i da pomera granice iz sezone u sezonu. „Od Valentina, vozača, naučio sam da volim ovo čime se bavimo, ne samo dok vozimo trku na stazi, već i tokom treninga. Od Valentina, čoveka, naučio sam da je jednostavnost nešto što dodaje vrednost čoveku.“

„Sezona 2019. mi je takođe bila važna lekcija, to je možda i prvi put da me je pobedio timski kolega, i verujte mi da je bolelo. Imati Kvartarara za timskog kolegu je pritisak, ali istovremeno i konstantna motivacija za napredovanjem. Od Fabija sam naučio dosta o njegovoj radnoj etici. Tokom zime sam naporno vežbao na motoru kao nikad pre, a više vremena sam trenirao i u teretani. I svoj život sam doveo u red, menjajući male, ali bitne navike. Posvetio sam se zimskim treninzima odlučnije i fokusiranije.“

Sportisti nikad ne prestaju da uče.

„Šta sam naučio od Marca Marqueza? U nameri da pobedite, morate da budete spremni da učinite sve što je potrebno. Verujem da jedan život nije dovoljan. Pre nekoliko godina, studirao sam, živeo sam normalan život pored karijere profesionalnog vozača. Bilo je mnogo stvari koje sam voleo da radim, ali nekako sam se promenio. Sada sam potpuno fokusiran na ovakav način života kakav živim. U ovom trenutku, motocikli su razlog zbog kog živim. Trenutno ne mogu da zamislim ništa drugo. Mlad sam, gladan pobede i strastven, to je ono što gajim u sebi još od klinačkih dana. Svestan sam da neću zauvek biti ovakav, ali još uvek sam mlad i želim da uživam u ovakvom trenutku.“

Naporan rad se isplatio i Morbidelli je pokazao snažan iskorak tokom zimskog testa, završivši u finalnom danu Qatar official testa kao drugoplasirani, 33 hiljadita dela sekunde iza fabričkog vozača Monster Energy Yamaha tima Mavericka Vinalesa. „Osećam da sezonu 2020. započinjem kao bolji vozač i bolji sportista. Misli su mi fokusirane. Motor je isti kao i prošle sezone samo sa nekim poboljšanjima sa motoru i šasiji. Osećam se odlično na motoru, i cilj mi je da napredujem. Prošle sezone sam osneke dobre rezultate, ali želim više. Moj cilj? Da vozim brže i borim se za mesto na podijumu.“

morbidelli 01 1

Izvor: Monster Energy

Sports magazin

Štampa