fbpx

Tai Woffinden je kompleksna ličnost. Posvećen porodični čovek koji živi miran život prostranom seoskom imanju u Derbyshireu, ali i čovek koji je u potrazi za uzbuđenjem koji je odrastao surfujući na talasima u Pertu u Australiji, i priznaje da se pomirio sa činjenicom da bi mu svaka naredna trka mogla biti poslednja.

Kaže da ima dugoročni plan da otvori dečiji zoo vrt, ali u međuvremenu, trka se u klasi do 500 kubika, na trkačkom motociklu bez brzina i kočnica pri brzinama do 120 km/h. I to radi prokleto dobro. Za neupućene, Tai je trostruki svetski šampion i prava superzvezda spidveja. Mnogi ga vole, neki ga i mrze, ali o njemu svako ima mišljenje i svi znaju njegovo ime.

Ovo je njegova priča.

Tai je rođen u Scunthropeu u Engleskoj, odrastao je u zapadnoj Australiji, i njegov put do vrha nije bio nimalo lak. Dok su neka od najvećih imena motosporta već od najmlađih dana pripremana za zvezde, Wiffindenov put je bio nekonvencionalniji.

„Preselili smo se u Australiju kad sam bio mali i bio sam prilično divlje dete, radio sam raznorazne ludosti koje ne bi trebalo raditi u tim godinama. Oduvek sam u sebi imao nešto što je tražilo opasnost i nalet adrenalina, stalno sam dolazio kuću sa ožiljcima i masnicama i roditelji bi samo rekli 'o, ne opet!“. Počeo sam da vozim spidvej trke jer je moj otac bio spidvej trkač dok smo živeli u Engleskoj, vozio je prilično solidno, ali nikada ne bi bio najbolji na svetu. Podučavao me je vožnji i bio sam prilično dobar, tako da sam stigao do faze kada sam postao dovoljno dobar da od toga napravim karijeru.

„Nismo imali mnogo novca, tako da sam morao da biram, ili da se takmičim u šampionatu Australije do 16 godina, ili da kupim avionsku kartu i da odem u Englesku da se tamo oprobam. Moj otac je znao da imam talenat, tako da mi je samo rekao "moraš da odeš u Evropu i napraviš karijeru".

„Čim sam napunio 15 godina moji roditelji su se spakovali i vratili smo se u Scunthorpe kako bih mogao da postanem profesionalac. Živeli smo u prikolici jer su sve uložili u moje trke, tako da je to bila velika promena. Jednog dana ste na plaži u Perthu, a sledećeg živite u prikolici u ledeno hladnoj Engleskoj.

„Kada sam bio klinac pomisao da se preselim u Evropu da bih vozio trkačke motocikle zvučala je neverovatno, zvučalo je mnogo zabavnije od odlaska na plažu svakog dana. Sada kada pomislim shvatam koliko sam imao sreće i pokušavam da uživam u svakom trenutku. Ali ne bih ništa promenio, samo sam zahvalan roditeljima na žrtvi koju su podneli“.

Speedvej, nivo ispod elitnog Gran Prix, ima domaća takmičenja širom Evrope po raznim standardima, a Tai je započeo svoju karijeru na najnižem nivou trka u britanskoj ligi, konferencijskoj ligi.

Reći da mu se posrećilo bilo bi potcenjivanje. Njegov uticaj bio je fenomenalan, probijajući se domaćom scenom poput uragana. Gde god je vozio, skupljao je poene i šapati su bili sve glasniji da su svedoci početaka nečeg posebnog.

On je izjavio: "Kad sam počeo da vozim trke sve mi je postalo prilično lako, svuda gde sam išao pobeđivao sam na ogromnom broju trka. Počeo sam od najnižeg ranga takmičenja i tu sam rasturio, zatim sam otišao u viši rang i razbio, a zatim otišao u najjaču ligu i nastavio da skupljam gomilu bodova, jednostavno išlo mi je lako!“

„Kada je jedino za šta znaš uspeh, prilično teško prihvataš poraz. Uvek sam vozio najbolje što sam mogao, niko ne prolazi čitavu karijeru samo pobedujući stalno, ali tada to nisam znao, jer kad si mlad, jednostavno misliš da možeš bilo šta.“

„Mislio sam da ću biti samo sve bolji i bolji i da ću biti jednostavno nedostižan, jednostavno takav mi je bio način razmišljanja“.

Ali nevidljiva prepreka na putu zadesila ga je 2009. godine kada mu se čitav život, ne samo karijera, okrenuo naglavačke.

Njegov otac, Rob, imao je takvu harizmu koja je mogla da ispuni ne samo prostoriju, nego čitavu zgradu. Bio je živahan čovek sa kojim su svi želeli da se druže. Bio je takođe i Taijev mehaničar, njegov učitelj, njegov najbliži i najodaniji saveznik.

Ali, iznenadna dijagnoza tumora u terminalnoj fazi pogodila je Taija žestoko. Imao je 19 godina, bio je zvezda u usponu, morao je da se suoči sa činjenicom da će ostatak života provesti bez oca.

„Nikad ne znaš koliko je ta situacija teška dok je ne proživiš. To je najgori osećaj, jednostavno si bespomoćan i taj mač ti visi nad glavom.“

"Moj otac bio prilično pragmatičan u vezi sa tim stanjem i znao je da ima još otprilike devet meseci života, tako da je to za nas bilo pitanje 'kako da ovo vreme provedemo na najbolji mogući način?'

„Išao je sa mnom svuda te godine, kada je mogao. Bilo koju trku da sam vozio bio je sa mnom, hteli smo da provedemo kvalitetno vreme zajedno. Bili smo nerazdvojni i bilo je lepo, taj period ću zauvek pamtiti."

Rob je preminuo 2009. godine, i svega par meseci kasnije Taiju je ponuđeno mesto u Speedway Grand Prix seriji. Četiri godine nakon profesionalnog debija, dobio je mogućnost da se takmiči na najvišem nivou u ovom sportu.

„Pre nego što je umro, otac me je molio da ne prihvatim učešće u Grand Prixu. Rekao mi je 'Tai, molim te, nemoj to da prihvatiš, još je rano i nisi spreman za to'. Ali ja sam mislio da znam bolje od njega. Uzimao sam poene na svim trkama i mislio sam da će mi isto poći za rukom u Grand Prixu, ali otac je ipak bio u pravu“, rekao je Tai.

Tai nastavlja sa pričom: „Uopšte nisam bio spreman, i to nisam mogao da podnesem. Nedostajao mi je otac, nisam osvajao poene u Grand Prixu, to je uticalo na moju poziciju u šampionatu i razmišljao sam da sve napustim.“

„Na kraju sezone bio sam bio sam u dilemi da li da nastavim sa trkama ili da dignem ruke od svega. Osećao sam se očajno, gde god da sam otišao po 50-60 ljudi bi mi prilazilo i reklo da im je žao zbog mog oca, i od toga mi je više bilo muka. Nisam stigao ni da odtugujem nego sam odmah krenuo sa GP sezonom, i jednostavno samo sam hteo da ostavim sve to iza sebe i vratim se za Australiju.“

„Nešto se ipak dogodilo u tih par meseci, posećivao sam sportskog psihologa i nešto se dogodilo sa mnom u pozitivnom smislu. Voleo sam da izlazim i posećujem žurke, ali sam shvatio da ako želim da napredujem u karijeri to sve moram da promenim i malo se smirim.“

Kad je u pitanju povratak, Taijeva priča je tu. Smanjio je kilažu, fokusirao se i posvetio se poslu.

Ponovo je počeo da osvaja poene kada mu je dodeljeno mesto u World Championship Series 2013, i ovog puta bio je spreman.

Niko, pa ni sam Tai, nije znao koliko je zapravo spreman. Na početku sezone na kladionicama se nisko plasirao za poziciju osvajača titule, zapravo toliko loše da na njega ne biste uložili ni dinar. Možda je i mogao da se plasira među prvih 10, ali da osvoji šampionat?

„Dospeo sam te godine do pozicije za koju sam verovao da mogu da dostignem, ali bilo je i faza u kojima sam mislio da bih zapravo mogao još više. Te godine sam dva puta slomio ključnu kost, drugi put kada se to desilo sam bio u pretposlednjoj trci i znao sam da ako ne uspem da izvozam do kraja onda ću vozačima iza sebe pružiti priliku da me preteknu na tabeli.“

„Nastavio sam tako da vozim ne bih li uspeo da osvojim nekoliko bodova, i tada sam shvatio da mogu da izdržim do kraja. Sećam se da su na TV-u objavili da će se Britanska himna svirati na kraju sezone – toliko sam samouveren bio!“

„Otišao sam kod hirurga nakon te trke i pitao me je 'Koliko ima vremena do sledeće trke?', i odgovorio sam mu da je ostalo još samo dve nedelje. Stavio mi je zavoje, rekao mi da stisnem zube i da izvozam poslednju trku a da će mi nakon toga sanirati prelom. Kad mi je to rekao, znao sam da ću uspeti.“

I tako je i uradio. Postao je prvi Britanski šampion sveta još od 2000. godine i obeležio svoje mesto u istoriji mototrka, zaokružujući neverovatan preokret u svega nekoliko godina. Ali šta se onda događa? Da li sesti i dići noge u vis, znajući da si došao do samog vrha?

Ono što izdvaja sportske velikane je glad. Najveće atlete – Tiger Woods, Michael Jordan, Valentino Rossi – nikada se nisu zadovoljavali samo pobedama. Njihova konstantna želja da se upišu u istoriju je ono što ih izdvaja. Pobediti i pobediti opet.

„Iako sam sezonu započeo verujući da neću osvojiti šampinat, vrlo brzo sam shvatio da to zapravo mogu ponovo. Jednostavno nisam bio u fazonu 'Ok, uspeo sam jednom, sad mogu da se penzionišem'. Hteo sam to da ponovim.“

„Motivacija je jednostavno deo mene, u svemu što radim želim da budem najbolji. Bukvalno u svemu. Kad se vozim negde trkam se sa samim sobom, postavim trku u glavi koliko brzo mogu da stignem do nekog saobraćajnog znaka, ili da li mogu da prestignem neki auto na putu. Kad sam na aerodromu trkam se sa ljudima kroz bezbednosni sektor. Jednostavno sam takav.“

„To je jače od mene, jednostavno želim da pobedim u svemu. Tako da kad sam jednom osetio kako je to biti broj 1, hteo sam to da iskusim koliko je god puta moguće.“

Nije teško uočiti Taija u masi. Možda nije najviši, ali se jednostavno izdvaja. Tamna kosa koju je jedno vreme šišao na 'tarzanku', pa se onda ošišao skroz kratko, blistav osmeh, pirsinzi u ušima i tetovaže koje pokrijavu 75% njegovog tela.

„Ah, tetovaže! To je zanimljiva priča. Kad sam imao 14 godina želeo sam da se istetoviram, roditelji su mi rekli 'ako počneš uspešno da voziš u Engleskoj, možeš da istetoviraš jednu', tako da kad sam počeo da osvajam poene sa 15 godina, uradio sam svoju prvu tetovažu.“

„Jedne zime je mama išla nazad u Australiju kada sam odlučio da uradim još nekoliko tetovaža. Pre nego što je otputovala rekla mi je 'Tai, molim te nemoj samo tetovirati ruke i vrat'. Otišla je kući, a 2 nedelje kasnije poslao sam joj fotografiju istetoviranih ruku i vrata. Bila je stvarno srećna!“

„Neke od tetovaža imaju značenje, neke ne. Imam neke intimne ali većina njih je tu jer zapravo volim dizajn, ali nisam još završio sa tetoviranjem. Još dosta toga bih voleo da istetoviram ali za to teba vremena.

Kad moj tattoo majstor Ronnie i ja budemo imali malo više slobodnog vremena, napravićemo mali tattoo studio u mojoj kući za taj dan. Bol mi je podnošljiv, ali me nervira koliko se dugo tetovaža radi – jednostavno sam nestrpljiv!“

„One me predstavljaju. Volim ih tako da ih imam dosta, ali ne razmišljam previše o tome.“

Nakon uspeha 2013., Taijeva popularnost u Britaniji je doživela eksploziju. Svi su želeli tog magičnog momka pored sebe. Kad se dodaju i pobede iz 2016. i 2018. to se samo još pojačalo, a sa dodatnom slavom dolazi i dodatna pažnja.

A ako poznajete Taija, onda znate da mu držanje jezika za zubima nije jača strana.

„Volim pažnju ali to ne znači ništa ukoliko ne pobeđujem. Ljudi me prepoznaju jer pobeđujem, tako da verujem da to ide jedno sa drugim ruku pod ruku. Ako nastavim da pobeđujem postaću još popularniji a onda ću morati da držim jezik za zubima još više!“

„Slava mi prija trenutno ali ponekad me nervira jer ne mogu uvek da radim ili kažem šta želim. Nekad želim da kažem tačno kako se osećam, ali ne mogu jer bi to nekoga uznemirili, i to mi se nesviđa. Koliko puta mi se samo desilo da napišem nešto na društvenim mrežama i da mi neko neko skrene pažnju da ne mogu tako da pišem.“

„Čak i dok sam pisao knjigu moram sam dosta toga da izbacim, jer su mi advokati tako rekli. Kako sam stariji učim da gledam svoja posla i za sada mi ide, ne upadam više u nevolje. Ali uvek ću biti iskren, ako me neko nešto pita odgovoriću.“

„Možda kada se penzionišem otvorim dušu i kažem sve što želim, kada se vratim u Australiju ne mogu da upadnem u nevolju!“

Koliko god da je velika, titula iz 2013. ipak nije stvar koja mu je najviše promenila život. Zapravo, verovatno će vam reći da to i nije najvažnija stvar koja mu se desila te godine.

U aprilu te godine upoznao je svoju suprugu Faye, venčali su se 2016. i dobili dve ćerke. Njen uticaj na njega je očigledan, bila je uz njega tokom osvajanja sva tri šampionata, bila mu je neophodan oslonac i podrška da izvuče najbolje iz sebe.

„Kada sam upoznao Faye odmah sam znao da ću je oženiti i bio sam vrlo uporan u toj nameri! Jednostavno smo odmah 'kliknuli' i to je bilo to.“

„Nije znala šta je speedway kad smo se upoznali, a iskreno nije je bilo ni briga, to je samo bio moj posao. Ali kako smo se upoznavali i kako je vreme prolazilo, shvatila je da to nije klasičan posao, 6 meseci u godini zauzet sam non stop.“

„Ništa od toga je ne pogađa, ona zna da ću se time baviti dok se ne penzionišem i da ću sve uložiti u to, ali kada sam kod kuće ne razgovaramo o tome, ne gledamo trke, ništa. Kada sam kod kuće tada sam njen suprug i otac našoj deci, ne Tai trkač.“

„Imamo sjajan život, imamo imanje i našu kuću, njeni roditelji žive u drugoj kući, imamo štale, malo jezero, iznajmljujemo zemljište tako da imamo dosta konja, i to je super mesto za odrastanje naše dece.“

„To je bio pravi poduhvat, toliko smo toga uradili da ne mogu ni da opišem. Potpuno smo renovirali dve kuće, poravnali teren, stavili nove ograde, sve živo. Nismo još završili, ali privodimo kraju, ali biće ludilo kad sve završimo.“

Daleko iza njega su dani buntovništva, pijanstava, tuča. Deset godina od debija u Grand Prix šampionatu, Tai je trostruki šampion, otac dva deteta, izdao je best seller autobiogradiju, osvojio nebrojeno nagrada i upisao se u istoriju kao jedan od najboljih u ovom sportu.

Ali to ne znači da je završio. Daleko od toga...

„Super je što sam osvojio tri titule, ako bih se sutra penzionisao bio bih srećan zbog svojih uspeha, ali šta bih onda radio? Znam u čemu sam dobar, dobar sam u vožnji speedway motora, tako da iz toga želim da izvučem najviše. Dokle god vozim, želim da budem najbolji na svetu i to mi je motivacija. Želim da pogledam iza sebe kad se budem penzionisao znajući da sam dao sve od sebe da budem najbolji.“

„Nicki Pedersen (rival u Grand Prixu i trostruki svetski šampion) mi je jednom rekao da je najteže sačuvati titulu, i to mi je dodatna motivacija. Tri puta sam osvajao titulu ali je nisam zadržao, i to me nervira. Ne želim da jedne godine osvojim pa sledeće ne osvojim, i tako u krug – to me izluđuje!“

„Teško je osvojiti svetsku titulu, zato je svega par vozača to uspelo. U GP šampionatu su najbolji vozači na svetu i svi žele isto što i ja.“

„Znam da imam super tim i znam koliko napora ulažem, i znam da je to dovoljno da bih nastavio da pobeđujem. Verovatno sam malo popustio kad sam osvojio prvu titulu, ali sam shvatio da ne mogu tako nešto sebi da dopustim ako želim da budem najbolji. Ove godine ću uložiti još više napora nego prošle, a sledeće još više nego ove.“

„Želim da budem najbolji ikad. Rekord je sedam titula a ja ih imam tri, tako da imam još dosta toga da osvojim, ali se ne predajem. To me pokreće, da postignem nešto što niko pre mene nije.“

Ne kladite se da neće uspeti...

Tai Woffinden 01

Tekst: Monster Energy/Josh Gudgeon

Slike: Monster Energy / Andi Gordon

Štampa