fbpx

Za mnoge sportiste, 2020. godina nije se odvijala po planu, ali mladi norveški automobilista Oliver Solberg ne može da bude nezadovoljan! Ovaj 19-godišnjak, sin svetskog reli šampiona Petera Solberga, debitovao je ove sezone u svetskom reli šampionatu (WRC), zatim je osvojio titulu evropskog reli šampiona, da bi nedavno bilo potvrđeno da će se Oliver sledeće dve sezone naći u Hjudaijevom timu, kao fabrički vozač!

Mnogi će možda reći da je to lako sa “dinastijom” Solberg iza sebe, ali Oliver je za protekle dve sezone pokazao da je na najboljem putu da svojom pojavom uzdrma WRC u kojem, od titule njegovog oca 2003. Godine, vladaju dva Sebastijana – Loeb i Ožije. Samo je Ot Tanak prošle sezone uspeo da razbije dominaciju dva Francuza… Kao i kod svih mladih vozača, i kod Olivera je na vozački stil uticalo okruženje, tačnije trkački koreni majke i oca.

„Sigurno je moj tata imao najveći uticaj na mene kao vozača. Uvek sam od njega tražio savet i pomoć. Sve je počelo od njega - čak i ako je to značilo dobijanje saveta od ljudi protiv kojih se takmičio u karijeri. Prošao sam testiranje asfalta kod Sebastiena Loeba i to mi je bilo od velike pomoći pri učenju da budem brz na toj podlozi. Postoje, naravno, i neki heroji stare škole - Kolin Mekre, Tomi Makinen, Juha Kankunen. Svi su bili veoma različiti vozači kada su se takmičili, ali svi dele nešto što me jako inspiriše. Sirova brzina, tehnička sposobnost i nikada nisu odustali.“

Oliver Solberg 2020 02

Možda je kombinacija sirovog talenta, ali utemeljene porodične podrške i iskustva je ono što Olivera čini toliko posebnim kao buduću šampionsku šansu. Nešto što je najbolje objasniti njegovim rečima...

FIA ERC1 Junior šampion za 2020. godinu, koliko je to dobar osećaj?

„To je fantastičan rezultat za mene i za ceo moj tim. Plan za sezonu je uglavnom bio da se stekne iskustvo na asfaltu, ali sve je prošlo prilično dobro u Rimu i Letoniji, a onda smo razmišljali zašto ne bismo pokušali da osvojimo titulu. U Portugaliji smo imali muke sa turbom problemima, kao i nezgodom na "šejkdaunu" tako da nije bilo savršeno za šampionat, ali, sve u svemu, bila je to fantastična godina i puno iskustva. Osvojiti titulu prvi put je neverovatno.“

Šta si naučio ove sezone?

„Moja dosadašnja karijera se sastoji u sticanju iskustva. Na šljunku se osećam dobro, to je u redu. Ali na asfaltu mi je to bilo prvi put u ERC-u ove godine i sigurno vam treba iskustvo. Menjanje automobila za različite događaje i različite uslove je takođe prilično teško.“

Kako je bilo takmičiti se pod senkom Kovida?

“Bilo je teško sa trenutnom situacijom oko Kovida. Mislim da sam uradio na stotine Kovid testova - tako da je to puno dodatnog rada i pritiska povrh normalne trkačke situacije na svakom događaju. Barem smo imali sreće da smo dobili priliku da se trkamo - što je mnogo više nego što je mnogo ljudi uspelo; pa se osećam izuzetno zahvalno što sam još uvek u automobilu.“

Da li je nedostatak vremena za sedenje u kokpitu uticao na dinamiku između tebe i suvozača Arona Džonstona?

“Postojao je trenutak u kom se nismo videli otprilike četiri meseca, ali kada smo se prvi put vratili zajedno u automobil, bilo je to kao da je prošli put bilo juče! Bilo je čudno, ali ku. Dobri smo prijatelji, pa bilo je baš lepo vratiti se zajedno u automobil.”

Mnogim takmičarima nedostaju navijači na događajima, da li je to slučaj i kod tebe?

“Veoma je tužno što na događajima nema gledalaca. Oni zaista čine celu atmosferu vikenda, a uzbuđenje je nešto što zaista možete osetiti od startne linije u automobilu. Prilično je tužno što je servisni park potpuno prazan - a to znači da je potpuno drugačija atmosfera. Moja ekipa i svi jako nedostajemo navijačima; oni su ti koji donose odgovarajuću strast i uzbuđenje - i cene ono što svi vozači i timovi zaista rade.”

Koje je tvoje najranije rally sećanje?

“Sećam se kada sam bio u Grčkoj, dok sam bio mali, na jednoj od WRC rundi. Reli Sardinija je bio prvi reli na kojem sam prisustvovao kada sam bio dete. Imao sam sreće da putujem na toliko događaja i relija, pa je teško odabrati neku posebno ili čak omiljenu.”

Započeo si svoju karijeru u discipline relikros – da li je to bila samo odskočna daska?

“Da, na neki način je to bila samo stepenica. Zapravo sam počeo da vozim karting sa oko šest godina. Ali moja profesionalna karijera započela je relikrosom kada sam imao 15 godina. Morao sam da nastupam više da bih naučio u automobilu, a relikros je bio sjajna prilika kao osnova za budućnost.”

Koje je tvoje mišljenje o ProjektE u relikrosu?

“Izgleda uzbudljivo. Teška su, ali zanimljiva vremena u autosportu; ne znate kojim putem će ići prvenstva - da li će to biti potpuno električni ili hibridni pogonski sistemi. To je, naravno, korak u dobrom smeru za životnu sredinu. Trenutno sam više fokusiran na reli, a ne na relikros - to je ono što je važno za moj program. Mislim da bi sa trenutnom generacijom tehnologije hibridna snaga mogla da funkcioniše u reliju.”

Šta je sa reli rejd trkama (kao što je Dakar)?

Da - ali mislim da bih to voleo da radim kad budem stariji. Na primer, pogledajte Carlosa Sainza, on je osvojio Dakar kada je bio u kasnim 50-ima... Još nisam tamo! To je više za... „iskusne“... vozače!”

Da li osećaš dodatni pritisak zbog poznatog prezimena?

“Ne, ne mislim tako - pokušavam da napravim svoj put i samo pravim svoje rezultate. Ne vidim to kao izvor pritiska! Sjajno je imati tatu i mamu u padoku, oni imaju ogromnu količinu iskustva koje možemo svi zajedno da iskoristimo. I ja sam porodični momak - i uvek smo se trkali zajedno. Uvek imam pitanja za njih, pa je vrlo lepo imati roditelje u blizini kako bi pomogli u pronalaženju odgovora ili rešenja.”

Kako se sada oblikuju vaši budući planovi? Sa toliko promena u ovom trenutku – u kom smeru vidite da WRC ide?

“Videćemo... Trenutno se u pozadini odvija puno planiranja i budućnost je vrlo uzbudljiva. Nadam se da ću uskoro moći da razgovaram o tim stvarima. Želim da budem u WRC - možda sa R5.

Generalno, bilo bi dobro videti što više proizvođača uključenih u WRC - to mladim momcima daje više mogućnosti. Sa većim brojem proizvođača ide više mesta i mislim da to čini celo prvenstvo mnogo uzbudljivijim za navijače. Trenutno je sve u vazduhu; izgleda malo teško s potencijalom hibridnih pogonskih sklopova. Neki timovi nisu spremni za to, a neke nije briga. Moj stav je da je to budućnost i moraćete da se prilagode. Izgleda uzbudljivo i presrećan sam što ćemo moći da nastavimo da vozimo!”

Da li je teže ERC ili WRC takmičenje?

“Teško je reći. Na oba prvenstva imate brze vozače i brze automobile. Svaki put kada ste u automobilu morate da pritisnete najjače što možete, bez obzira da li se trkate u WRC-u ili ERC-u.”

Da li te to čini kompletnijim vozačem?

“Zbog toga smo na oba prvenstva. Prebacivanje između njih zaista gradi moje iskustvo. Naravno da je teško gde god da krenete - svi guraju što jače mogu. U ERC-u postoji mnogo više etapa asfalta, koje volim. U poređenju sa WRC-om, postoji više faza dirt-a i šljunka - o čemu mi u osnovi treba samo više iskustva. Pogurali smo da imamo ove sezone što više trka tokom Kovida, jer nikad ne znate kada će stvari ponovo stati!”

Šta bi radio kad bi se ceo autosport zaustavio?

“Ne znam! To bi bio težak život; automobilizam je sve o čemu mislim. Ne vidim svoj život bez trka, pa vam ne mogu dati pravi odgovor na to.”

Spomenuo si igrice…

“Da, puno sam igrao Call of Duty, ali glavne su i dalje trkačke igre. Tamo gde nisam mogao toliko da budem u automobilu, to je zapravo ispalo prilično korisno sredstvo za vežbanje. Isprobao sam različite postavke i naučio stvari o rukovanju i podešavanju šasije koje nisam očekivao od igrica!”

Na kraju, šta voziš svakodnevno?

“Vozim Ford pik-ap!. Obožavam njegovu praktičnost, mogu da stavim kvad ili opremu za ribolov pozadi i da idem bilo gde! Ništa fensi kao neki superautomobil što imaju neki vozači!”

Tekst/slike: John Close/Monster energy

Štampa