fbpx

Bacimo pogled na januar 2020. godine. Ricky Brabec je ispisao istoriju na svojoj Hondi CRF 450 – postao je prvi Amerikanac koji je triumfovao u 42-godišnjoj istoriji najčuvenije off-road relija Dakar.

I za Brabeca je to takođe bila lična pobeda koja je obeležila njegovih osam godina putovanja do ostvarenja sna. Rođen u Mira Lomi u Kaliforniji 1991. godine, Brabec je proveo ceo život u okolini pustinje i motocikala. Nakon što se njegova porodica odselila iz Riversajda u Hesperiu, okruženje Mohave pustinje doslovno je nestala. Brabec se od svoje četvrte godine mlatio po pesku i prašini, kako bi usavršio veštine da jednog dana osvoji najtežu terensku trku na dva točka.

“Trebaš jesti, spavati i disati Dakar” objasnio je Brabec. “To je apsolutno veliki napor, otići tamo i trkati se. Apsolutno je ludo misliti da smo samo otišli tamo i pobedili. Sećam se trenutka dok smo gledali fotke sa Dakara kada sam bio mlad i pitao se kako ćemo jednog dana otići tamo. Tata me je izvukao napolje na “dirt bajk” kada sam bio dete i zavoleo sam to, nikad nisam mogao ni da sanjam da bi me to dovelo do ovoga! Dan danas još uvek treniram u dolini Honda - tamo imamo među najboljim single-track stazama na svetu i sve je ispred mojih vrata!”

Ricky Brabec 02

Sad je spreman da se vrati u Saudijsku Arabiju na Dakar 2021, motivisaniji nego ikad! Godinu dana Kovida, lockdown-ova i restrikcija je napravilo malo pomućenje u želji za ponovnom pobedom, udarilo je na staze, teretanu i teške pripreme za borbu uma koja je pred nama…

“Bilo je teško za sve! To je nažalost ono što svi sada trebamo proći kako bi se stvari poboljšale. Stvarno je čudno sve ovo što se događa u svetu. Bilo bi lakše sedeti kod kuće i sakriti se, ali nisam takav. Želim da izađem tamo i da imam cilj, a cilj mi je Dakar koji me gura dalje. U isto vreme trudim se da ne sagorim sve ono što imam u sebi pre nego što dođem do Dakara.“

Skoro 12 meseci od pobede na Dakaru, kao prvog Amerikanca koji je to ostvario. Da li ti je to leglo? Reci nam nešto o tome…

“Da, leglo mi je. Tretiram to kao drugu trku iskreno. Uvek želimo više, trudimo se da radimo više i činimo sve da učinimo više, to je ono što nam trenutno treba

Pobeda je takođe prekinula KTM-ovu dominaciju, skoro dve decenije i 18 pobeda. Kako je to uticalo na tebe i Honda tim?

„Definitivno je dobro prekinuti setiju KTM-a, stvarno je dobar osećaj! Honda i ja radimo punom parom da držimo KTM izvan naših okvira!“

Da li te je Dakar promenio? Sam test izdržljivosti i snage je ogroman…

“Definitivno me je promenilo, puno radimo. To je način života u potpunosti za jedan događaj. Treniraš svaki dan za Dakar, nema drugog načina nego kompletno baciti se u to.”

Ovo će biti tvoja šesta godina Dakara, da li je pobeda pod maskom dodatni zamah ili su to sada “stare vesti”?

“Pokušavam da ne stavljam sebi na teret sve to. Na najjednostavniji način to je sada iskustvo i verujem u to da mogu ponovno da ostvarim pobedu. To je fokus na koji sada pucam!”

Koji je tvoj najdraži deo, a koja najomraženija vrsta fizičkog treninga?

“To bi morala biti teretana! Nisam tip koji voli biti na jednom mestu i tako da treniram. Volim da izađem napolje, uzmem bajs i vozim na svežem vazduhu!”

Koji je najstrašniji trenutak koji bi mogao da se desi tokom off-road trka?

“Ideja da bih mogao da padnem sa motocikla i budem sasvim sam u pustinji je moj najstrašniji trenutak u off road trkama.Uopšte ne volim mnogo da razmišljam o tome - a ne volim ni da pričam o tome."

Tvoj otac je imao veliki uticaj na to što si se upustio u off-road trke... Reci nam nešto o tvojim godinama u druženju i trkama sa prijateljima u Južnoj Kaliforniji.

“Moj tata je definitivno bio veliki deo mog uspeha. Vozeći me na motoru i pokazujući mi put u pustinji. Imati prijatelje sa kojima bih mogao da vozim bilo je uvek dobro - bilo nam je super, i bilo je super zabavno to raditi. Do danas još uvek treniram u dolini Honde, gde sam nekada vozio kao dete.”

Jesi ikad tada čuo za Dakar? Da li je ikad to bio cilj?

“Nikad nisam čuo za Dakar dok nisam imao oko 15 godina – otprilike u srednjoj školi – na brucošijadi u srednjoj školi. Bilo mi je prilično novo! Mislim da tada - oko 2004. ili 2005. godine - nije baš mnogo Amerikanaca zaista znalo za Dakar.”

Izvor: Monster Energy

Štampa