fbpx

Iznad obale reke Cumberland i nasuprot postavke za žurku u centru Nashvillea stoji ponosno Nissan Stadium. Dve strane ove građevine sa 69,000 mesta – što je inače dom NFL ekipe Tennesee Titans – poželeli su dobrodošlicu Monster Energy Supercrossu po prvi put.

Mala vojska osoblja priprema stazu i gledalište. Sedimo sa glavnim direktorom Supercrossa Daveom Praterom u kancelariji nove prostrane sekcije gledališta kako bi popričali s njim o tome kako je Supercross konstituisan i kako je moguće seliti ga preko cele SAD. Na dva abnormalno velika LCD ekrana na oba kraja stadiona vrte se video klipovi i reklame, i odjednom neko pojačava PA sistem na nepodnošlljivu jačinu.

Prater zakoluta očima, nasmeje se i vadi telefon iz svog džepa. Nekoliko glasnih reči kasnije, ceo stadion je opet u tišini, izuzev udaljenog zvuka ljudi koji se pripremaju za četranestu od devetnaest trka prvenstva. To je samo dokaz da je Prater jedan od onih koji donose odluke u drugom najpopularnijem moto prvenstvu na svetu.

Hteli smo da ga upitamo o promenama Monster Energy Supercrossa u trećoj deceniji novog milenijuma, i dobili smo dvadeset dragocenih minuta s ekstremno zaposlenim, ali i ljubaznim čovekom sa Floride. Sada kada je ceo Nissan Stadium predan nama samo kako bi napravili intervju, vreme je da počnemo...

Kako se Supercross promenio u poslednjih deset godina?

Najviše svojom veličinom. Ako pogledate deset godina unazad, ili čak 19 kada sam ja počeo, imali smo tri traktorske prikolice, a danas ih imamo 17. Poprilično smo porasli! Mislim da smo dobro podelili operacije, a naša odeljenja već sada su na putu i dogovaraju raspored za 2020. i 2021. sa stadionima i raznim stazama širom zemlje. Operacijski, ekipa je savladala čak i postavku događaja na znatnom nivou. No, nije se puno promenilo u smislu blata, izrade staze i struktura, već samo u smislu pogleda: dimenzija podijuma, LED ekrana koje sada imamo na stazi. Puno više mora da se razmišlja o tajmingu, jer smo pre došli na stadion, napravili stazu i onda su strukture dolazile. Sada struktura ciljne linije mora doći pre nego se staza napravi. To je sastav koji mora dobro da funkcioniše.

Jesu li granice uže u smislu dolazaka i odlazaka sa stadiona?

To je jedna od najvećih razlika, čak i kada gledamo period od samo dve godine! Ustvari, juče sam imao razgovor na tu temu - u prošlosti, nazvali bi mesto poput CenturyLink Field u Seattlu i rekli bi im „hteli bismo da napravimo trku u 2020.”, oni bi rekli “super, recite nam koji tačno vikend” i vrlo verovatno nam je taj vikend bio slobodan. Sada moramo ići sve dalje u budućnost jer stadioni poput arena, imaju događaje gotovo svaki vikend i retko su u mraku. To je izazovno jer nam je cilj napraviti petogodišnji plan u kojem bismo imali barem osnovni raspored - čak možda i ceo - pet godina unapred. Atlanta i Minneapolis su nam prošle godine rekli “ljudi, imamo samo dva slobodna datuma u prvoj četvrtini godine...” što znači da si ograničen oko tih datuma i sve moraš organizovati prema njima, i nadati se da će se ostale staze uklopiti u to. Toga nije bilo pre deset godina.

Provedi nas kroz uobičajen proces dogovora. Na primer, Nashville je novi, koja je priča oko njega?

S Nashvilleom komuniciramo već nekoliko godina Imali smo neki odnos sa stadionom zbog Monster Jama. Rekao bih da smo znali pola svega i znali smo da možemo više. Naše supercross osoblje je bilo tamo i svedočilo Monster Jam operaciji, a poslednje dve godine je menadžer događaja Nissan Stadiuma dolazio u Indianapolis i živie s nama kako bi znao šta može da očekuje. Svaki put kada ideš na mesto na kojem nije bilo blata te pitaju: “Uh, pa koliko ćete blata dovesti na ovaj divan stadion?!”. Jednom kada nas upoznaju shvate da nam je cilj ostaviti stadion čisćim nego što je bio kada smo došli. U Nashvilleu smo prolazili kroz planove tokom cele nedelje, i nastavićemo da radimo to sve do spektakla. Jednom kada odradiš prvi događaj na nekom mestu, sledeći put je sve poznato.

Šta se nakon toga događa?

Dobijamo ključeve stadiona u ponedjeljak i počinjemo da postavljamo ploče kako bi zaštitili teren oko 08:00h. Postavimo 6800 dvostrukih ploča i zatim oko 8 ujutru u utorak počinju da dolaze prvi kamioni sa zemljom. Većinu zemlje donesemo do srede, ali kako dolazi Dirt Wurx osoblje i kreće da se grad spolja prema unutra, mi još uvek punimo sredinu. Brzo gradimo stazu kako bi pobedili vreme, prekrili je i čekali nedelju. Tipično, staza je gotova u petak u podne - gradnja traje oko tri i po dana.

Koliko osoblja je potrebno za tako nešto?

Osnovni tim čini 23 osobe koje idu od grada do grada. Tako da te 23 osobe dolaze u ponedjeljak ujutru i od tada rade. U sredu dolazi još 15 ljudi. U četvrtak je većina ljudi na stazi, i televizijske ekipe i ostalo osoblje, tako da je tada na stazi otprilike 70 ljudi. U subotu je ludnica, s oko 175 ljudi - AMA, FIM sudije i televizijsko osoblje.

Vi ste sigurno osoba koja ceni dobar krov...

Obožavam krovove! Zanimljivo je da u SAD ne postoji mnogo stadiona s krovovima - mislim da ih je trenutno samo 11. Ali dok god se trkamo 17 puta - a sigurno se nećemo vraćati na ista mesta više puta tokom godine - moramo voditi bitku sa svime. To sigurno nije nešto u čemu uživamo, ali ponekad to daje novu dimenziju i čini trke još zanimljivijima. Moji momci ne vole čuti kada im to govorim jer čišćenje nije zabavno, ali moramo tako gledati na to.

Čišćenje je nešto što gledaoci ne vide, ali je sigurno zahtevno kao i gradnja...

Radim ovo 19 godina i još uvek govorim ljudima da sam očaran time što posle nas možeš proći stadionom i nećeš videti ni jedan trag da smo bili tamo. Ako smo na astroturf podlozi onda ćemo izaći u ponedjeljak ujutro, ali ako je betonska podloga kao u Houstonu, možeš ući u nedjleju u podne i izgledaće identično onome pre nego smo došli. Čim kockasta zastavica poleti i isključimo se iz prenosa - dobijemo pozive TV ekipa - krećemo na teren i mičemo blokove u centar, skidamo ciljnu liniju i podijum. To maknemo do otprilike 3 ujutru: zastava označava kraj u 10, a u 10:15 smo van etra, i počinjemo sve da rastavljamo. Kamioni sa zemljom kreću odmah nakon toga - prilično je impresivno svedočiti tome.

Dva velika elementa za gledaoce Supercrossa su staza i sam spektakl. Spektakl je napredovao posljednjih godina pomoću pirotehnike i velikih TVa. Postao je teatralan, ali postoji li još prostora za napredak?

Trenutno radimo na načinu na kojem bi se mogao identifikovati vodeći što je lakše moguće. Bilo to LED svetlo na njegovom broju ili nešto drugo... Mislim da je to nešto oko čega dobijamo najviše upita; pogotovo od novih obožavaoca. Neko ko po prvi put dođe da gleda Supercross ga obično zavoli, ali mu je teško da isprati ko je vodeći- Tako da radimo na tome. Pre deset godina nisam ni mogao da zamislim da bismo mogli da imamo LED stubove na kojima se mogu prikazivati sponzori ili poredak. Mislim da ne postoji granica - sve možemo.

A tu je i staza. Jeste li vi onaj čovek koji jedini odlučuje o tome kako će supercross izgledati u budućnosti?

Ne bih rekao da sam jedini, ali sam sigurno veliki deo procesa. To je kolektivni trud. Čim će sezona biti gotova u Las Vegasu sastaćemo se s AMA, FIM i Dirt Wurx sledećeg dana - doslovno u nedelju - i pričati o stazama koje su bile dobre i o onima koje nisu. Mike Muye, naš direktor operacija, konstantno priča s vozačima o tome tako da i tokom sezone imamo uvid. Nakon sastanka, Dirt Wurx će si uzeti malo vremena i razmisliti o sledećoj sezoni i postavkama na stadionima. Iste ćemo odobriti ja, Mike, AMA i FIM, ali će i biti prikazane nekim vozačima da vidimo šta misle o tome. Jednom kada su odobreni nacrti, vratićemo se nazad i razjasniti ih još jednom. U poslednjih nekoliko godina sarađivali smo i s bivšim vozačima poput Kevina Windhama, Treya Canarda i Nicka Weya; momcima koji su nedavno vozili trke na ovom nivou i koji imaju bolji uvid u trke. Staze kontinuirano evoluiraju i uvek postoji debata: želite li vizualno super stazu ili trkački uzbudljivu? Tražimo sredinu, trkačku stazu koja je takva da oduzima dah čim uđete na stadion.

Konačno, kako vidite napredak Supercrossa?

Kroz tehnologiju i doživljaj iskustva, na primer kroz neku proširenu stvarnost putem aplikacija koje možete koristiti unutar stadiona, kao i u Fan Fest van stadiona. Pokušavamo da izradimo tako nešto i da pružimo ljudima festivalski doživljaj, na tom nivou da je moguće uživati u tome bez da ste nogom kročili na stadion,a pritom i uživati. Mislim da je to sledeći korak evolucije. Prema tome težimo u bliskoj budućnosti. Čini se da gledaoci žele bolje iskustvo nego samo da dođu, sednu i gledaju. To je cilj i ne vidim razlog zašto to ne bismo mogli da postignemo. Moramo i dalje stiskati i pomerati granice. Mislim i da smo sve bliže trci van SAD-a. Šta kažete na to?

02 Prater Supercross photo Monster energy

Foto: Monster Energy

Sports magazin 

Štampa